Hrvatski Državni Rizničar Ivana Jakir-Bajo Pod Sudskom Tužbom

Crom Alternative News

administrator

Dana 4 svibnja 2016 Arbitražni Sud Pravde zaprimio je Tužbu Roberta Pittnera protiv Ivane Jakir-Bajo zbog toga što se, kako u opširnoj dokumentaciji od preko 200 stranica stoji, dotična s pozicije Glavnog Državnog Rizničara Republike Hrvatske potpuno oglušila o Zahtjev Donositelja suverenog platnog instrumenta ‘SOVRO’. Način na koji se Ivana Jakir-Bajo ponijela, pa radi toga “zaradila” sudsku Tužbu, protivan je zdravom razumu stoga što kao aktualni Glavni Državni Rizničar Republike Hrvatske dotična u nikojem slučaju i pod nikakvim okolnostima nije smjela ignorirati Zahtjev kojeg joj je Robert Pittner u svojstvu Donositelja suverenog platnog instrumenta ‘SOVRO’ uredno dostavio 7 travnja 2016. Čisto da se oko te tvrdnje izbjegne svaka možebitna dilema, kvaka leži u sljedećem…

 
Kad bi nekim slučajem ‘SOVRO’ u trenutku dostave ga Državnom Rizničaru predstavljao samo Zahtjev kojeg je Državni Rizničar primio od dakle Donositelja tog platnog instrumenta, Državni bi Rizničar taj Zahtjev mogao slobodno pocijepati na sastavne komadiće i prepotentno ga bez ikakvih posljedica baciti u koš za smeće. Stvari međutim stoje veoma drugačije. Urednom mu dostavom ‘SOVRA’, Državni Rizničar je osim Zahtjeva Donositelja ujedno – samo po sebi – nepobitno primio i Nalog Izdavatelja tog platnog instrumenta da odmah nekondicionirano ispuni Donositeljev Zahtjev. Pošto je ‘SOVRO’ faktički nekondicionirani Nalog njegovog Izdavatelja Državnom Rizničaru da smjesta ispuni Zahtjev Donositelja tog platnog instrumenta, Ivana Jakir Bajo si s obzirom na drastičnu razliku između Zahtjeva i Naloga nipošto nije smjela priuštiti komoditet totalnog ignoriranja primitka navedenog platnog instrumenta, već je naprotiv neizvršavanje svoje neosporne obveze u svojstvu Državnog Rizničara morala neizostavno opravdati – naravno, isključivo pružanjem nepobitnih dokaza o eventualnoj defektnosti ‘SOVRA’ i ničim drugim!

Platni instrument ‘SOVRO’ na kojeg se odnosi Tužba Roberta Pittnera Arbitražnom Sudu Pravde protiv Državnog Rizničara Republike Hrvatske Ivane Jakir Bajo, na sebi nosi jedinstveni identifikacijski broj SVR-AAA-00009 te glasi na Donositelja i na iznos od 305.370,00 kuna. Izdavatelj spomenutog platnog instrumenta, suvereni čovjek Aljoša iz obitelji Đurić, izvorno je ovaj ‘SOVRO’ naslovio na Roberta Pittnera temeljem Ugovora o intermedijaciji u plaćanjima sklopljenog između njih dvojice na osnovu Ugovora o poslu realizacije ‘Agroturizam Farme Vivian’ zaključenog pak između Aljoše iz obitelji Đurić i poduzeća MY HOUSE j.d.o.o. O svemu tome zainteresirani mogu više saznati klikom na donji link:

http://cromalternativemoney.org/index.php/en/media/news/obavijest-o-sklopljenom-ugovoru-o-poslu-realizacije-agroturizam-farme-vivian.html

U Tužbi Arbitražnom Sudu Pravde, Tužitelj Robert Pittner tereti Tuženika Ivanu Jakir-Bajo da je vlastitim nelegitimnim djelovanjem s pozicije Glavnog Državnog Rizničara Republike Hrvatske grubo narušila mir i prouzročila mnogostruku štetu popriličnih razmjera. Drugim riječima, čisto da nikakve zabune ne bude ni oko toga, šteta je mnogostruka i popriličnih razmjera iz razloga što nije nanešena direktno samo Robertu Pittneru već su štetu indirektno pretrpjeli i Treći. Pored šteta financijske prirode i onih materijalnog karaktera, pa nadalje preko povreda časti i kaljanja ugleda, riječ je također i o štetama što uvelike prevazilaze dimenzije okvira usko gledanog biznisa između poduzeća MY HOUSE j.d.o.o i Aljoše iz obitelji Đurić te Roberta Pittnera. Naime navedeni se biznis izrodio iz poslovnog odnosa kojeg je suvereni čovjek Aljoša iz obitelji Đurić maksimalno korektno zasnovao s ugovornim Protustranama u svrhu realizacije pionirskog nekonvencionalnog znanstveno-istraživačkog projekta koji usmjerenošću prema nečemu što u pozitivnom smislu duboko odudara od vjekovima čvrsto ustaljene pogubne političko-ekonomske globalne paradigme, potencijalo doseže neprocjenjive vrijednosti.

U nastavku ovog web članka evo i isječka iz Tužbe Roberta Pittnera protiv Glavnog Državnog Rizničara Republike Hrvatske Ivane Jakir Bajo – podnaslovljenog ‘Uvodni Informativni Materijal’:

Slična situacija u daljnjoj prošlosti na stranu, sigurno se ne griješi kad se kaže da je u takozvanom suvremenom svijetu takozvani moderni novac – odnosno sve ono što se na ovaj ili na onaj način smatra novcem – veoma važan, ako ne i najvažniji faktor u međuljudskim odnosima. Bez obzira u kakvoj god formi on cirkulirao bilo u “službenom” bilo u nekom “manje službenom” opticaju, novac nikad nije ništa drugo nego pokriće koje iza njega [ne]stoji.

Primjera radi, ne uzme li se kao dokaz da iza tzv. ‘Hrvatske Kune’ ne stoji nikakvo materijalno pokriće Dokument ‘KLASA: 008-02/11-02/49 URBROJ: 50402-11-02’ tzv. ‘Vlade Republike Hrvatske’ kojime je Ista kategorički odbila ispuniti Zahtjev bivše ‘Udruge Crom Alternativna Razmjena’ za dobivanje te ključne informacije; te ne uzme li se kao dokaz da iza tzv. ‘Hrvatske Kune’ ne stoji nikakvo materijalno pokriće Dokument ‘Klasa: 008-02/11-02/01 URBROJ: 5030109-11-29’ tzv. ‘Vlade Republike Hrvatske’ kojime je Ista čak i nakon intervencije ‘Agencije zadužene za nadzor nad narušavanjem slobode informiranja’ ponovo po drugi put odbila ispuniti Zahtjev bivše ‘Udruge Crom Alternativna Razmjena’ za dobivanje te ključne informacije; i ne uzme li se kao dokaz da iza tzv. ‘Hrvatske Kune’ ne stoji nikakvo materijalno pokriće Dokument ‘Broj: 511-01-42-380-57/13-21-2’ tzv. ‘
. ‘Ministarstva Unutarnjih Poslova Republike Hrvatske’ kojime je totalno ignoriran Zahtjev bivše ‘Udruge Crom Alternativna Razmjena’ za hitnim utvrđivanjem činjeničnog stanja po istom pitanju


http://cromalternativemoney.org/slike/drzava-stvarnost-ili-imaginacija.pdf

svakako se ne može poreći činjenica broj 1 da nepobitnih dokaza o ikakvom eventualnom materijalnom pokriću tzv. ‘Hrvatske Kune’ nema, i svakako se ne može poreći činjenica broj 2 da spora oko materijalnog pokrića tzv. ‘Hrvatske Kune’ dakle nepobitno itekako ima!
Pri tome dakako nalazim nužno podsjetiti što je uopće spor. Spor je naime definiran kao kontroverzija, tvrdnja jedne strane nasuprot tvrdnji druge strane.

Pokriće ‘SOVRA’ uglavnom je [no ne i u cijelosti] vezano za krvavi “nestanak” bivše tzv. ‘Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije’ početkom 1990-ih, tako da je prilikom analize tog platnog instrumenta nemoguće zanemariti neoborivu činjenicu da je Izdavatelj istog, suvereni čovjek Aljoša iz obitelji Đurić, pružio na uvid čitavom čovječanstvu [između ostalog i putem Interneta] dokaze neporecive naravi kako su u navedenom vremenskom periodu ljudi tvorci tzv. ‘Republike Hrvatske’ počinili nad njim teški ratni zločin[kriminalno otimanje imovine i osnovnih sredstava za preživljavanje, oružane prijetnje, nelegitimno lišavanje slobode, zatvaranje, zastrašivanje, mentalna tortura, prisila na podržavanje tuđih ciljeva, prisila na služenje vojske i sudjelovanje u ratu, poticanje na samoubojstvo, narušavanje zdravlja, prinuda na nedragovoljno udruživanje, sprečavanje slobode djelovanja, prinuda na napuštanje cjeloživotnog habitata, te čitav niz ostalih gnusnih metoda gaženja temeljnih ljudskih prava i načina provokativnog i uvredljivog srozavanja čovjekovog dostojanstva, načina gašenja u pojedincu želje za nekondicioniranim životom, načina gušenja kreativnosti u pojedincu, i načina uništavanja u pojedincu osjećaja za istinu i pravdu].

Pokriće ‘SOVRA’ transparentna je dokumentacija s priloženim neoborivim dokazima koju je Izdavatelj ovog platnog instrumenta, suvereni čovjek Aljoša iz obitelji Đurić, uredno u vidu brojnih preporučenih poštanskih pošiljki [bazirajući se na maksimi ‘obavijest principalu je obavijest agentu – obavijest agentu je obavijest principalu; obavijest zastupniku je obavijest zastupanome – obavijest zastupanome je obavijest zastupniku; obavijest predstavniku je obavijest predstavljanome – obavijest predstavljanome je obavijest predstavniku’]dostavio u bližoj prošlosti na adrese poprilično širokog kruga ljudi na najznačajnijim funkcijama pri takozvanim ‘najvišim domaćim i međunarodnim političko-pravnim te monetarno-financijskim institucionalnim autoritetima’.

S dokazima je veoma lako jer njih ili ima, ili ih nema. Istina – inače definirana kao jedinstveno stanje stvari oko kog je svaka debata suvišna – je ta da su pod jedan o početku izdavanja platnog instrumenta ‘SOVRO’ bili uredno obavješteni svi kojih se to na ikoji način tiče, i ta da pod dva oko valjanosti pokrića platnog instrumenta ‘SOVRO’ – za razliku od iznad spomenutog spornog pokrića tzv. ‘Hrvatske Kune’ – definitivno nikakvog i nijednog spora nema! Više nego dovoljno, prvenstveno stoga što ni u za to predviđenom razumnom vremenskom roku, a ni nakon toga, nikad nitko pod punom osobnom odgovornošću nije pred Izdavatelja ‘SOVRA’ iznio nikakvu kontroverzu u tom smislu. Točka!

Pratite Crom Alternativne Vijesti, uskoro slijede važne novosti o ovom Sudskom Procesu te o nastavku realizacije projekta ‘Agroturizam Farma Vivian’

 

Continue reading

Advertisements

Како је ЕУ упропастила Кипар (табеле, докази)

dejan-mirovic-medija-centar Пише: Дејан Мировић
НСПМ, 16. јун 2015.

ru256358_kipar-eu-zastave-nikozija-afp_ff-1

Кипар после потписивања Споразума о придруживању са ЕЕЗ 1972-1990.
Године 1972. Република Кипар је потписала Споразум о придруживању са Европском економском заједницом. Споразум је ступио на снагу 1. јула 1973. године. Након нешто мање од годину дана, Турска је извршила инвазију на Републику Кипар. Прецизније, 20. јуна 1974. турске снаге су напале северни део острва. Операција је названа “Мир 1974″. Турској армији од око 40.000 људи се придружило и око 20.000 Турака са острва. Кипарски Грци су се бранили са око 40.000 људи.
Борбе су трајале све до августа 1974. Легалне власти у Никозији су доживеле тежак пораз. Имали су око 6.000 рањених и мртвих, а нестало је око 3.000 људи. (Британске трупе на острву су остале у својим базама током сукоба јер је то тражио од њих амерички државни секретар Кисинџер). Турци су освојили читав северни део острва, укључујући и луке где је грчко становништво било у већини или око 40 % територије Републике Кипар. [1] Протерано је око 200.000 Грка. Continue reading

Кад Бор постане српски Елдорадо

Бор – За племенитим металима у источној Србији трага чак 10 страних компанија. Бор и околина могли би да постану српски Елдорадо. На локацији „Чукару пеки“ амерички „Фрипорт Мекморан“ пронашао је, кажу, најбогатију златну жицу на свету, дугу чак 84 метра. О плановима инвеститора још се не говори, али у Влади и Општини се надају отварању новог рудника бакра и злата.

Златна грозница је почела на реци Пек, а и данас се често виде људи који испирају злато. Деда Драгутин пуни већ девету деценију и сећа се легенде да су управо странци и открили да и брда тимочког краја крију златна налазишта.

„Дошли неки Французи и сео неки тамо на камење, узео чекић и каже да овде злата има. Чуо сам, али то нисам видео, причало се тако, а ево, заиста има“, прича деда Драгутин Новаковић из села Кривељ.

Истраживања су показала да су новооткривена лежишта по богатству у самом светском врху. Тона руде садржи готово 26 одсто бакра и више од 50 одсто грама злата. Локална власт је сигурна да ће инвеститор ширити посао.

„Нису то само бенефити у радној снази, рудној ренти. Ја мислим да су то бенефити у отварању нових инвестиција, јер отварањем новог рудника ми добијамо на развоју туризма, угоститељства и на развоју свега. Једно радно место у рударству посредно вуче три радна места непосредно“, сматра председник Општине Бор Живојин Павловић.

У Бору се рудари више од века, а резерве показују да може још толико. Имају школован кадар свих рударских и геолошких профила, а на бироу је око седам хиљада незапослених.

Грађани сматрају да би било добро да се отвори још један рудник, јер је доста незапослених, а, како кажу, нови рудник би запослио младе и подигао град на ноге.

Стручњаци подсећају да Србија не може сама да ради геолошка истраживања јер је то скуп посао. Али домаћи геолози су потпуно укључени у све стране истражне пројекте.

„Средства потребна за истраживање по једном истражном пољу крећу се између десетак и 100 милиона долара. То су велика средства за Србију и српске фирме. Зато стране компаније финансирају, а наши људи овде изводе истраживања“, прича геолог „Јантар групе“ Душан Симић.

Амерички „Фрипорт“ са својим канадским партнером, само прошле године у истраживања је уложио 20 милиона долара.

Вредност злата и бакра откривених у новим лежиштима према садашњим ценама на Лондонској берзи метала, процењује се на 20 милијарди долара. У будућности се рачуна на много веће износе јер активна истраживања тек следе.

РТС via Кад Бор постане српски Елдорадо.

U Boru otkriveno najveće ležište zlata na svetu | webtribune.rs

Rudarska američka kompanija „Friport Mekmoran“ pronašla je u okolini Bora zlatnu žilu, koja predstavlja jedno od najvećih ležišta zlata i bakra na svetu, a procenjuje se na 18 milijardi dolara.

Računajući bruto vrednost bakra i zlata u novootkrivenim ležištima, po zvaničnim cenama na Londonskoj berzi, proizilazi da se u okolini Bora krije bogatstvo vredno gotovo 18 milijardi dolara.

Ovo ležište je pronađeno na lokaciji „Čukar peki“, na dubini nešto većoj od pola kilometra, gde je otkriven neverovatan sadržaj od 50,3 grama zlata i oko 25,7 odsto bakra po toni rude, pišu „Večernje novosti“.

Do sada je najbogatije ležište u svetu bilo u rudniku Holister u Americi, gde se izvlači 27,20 grama zlata po toni rude.

Stručni savetnik Udruženja za energetiku Srbije Ljubinko Savić rekao je da su rezultati resursa u Boru izuzetno otkriće koje može u potpunosti da promeni teško stanje u kompletnoj rudarskoj industriji u Srbiji.

via U Boru otkriveno najveće ležište zlata na svetu | webtribune.rs.

Bolje sudski RAT sa nego PAKT sa lihvarima

Боље судски рат него пакт са лихварима

Геофинансијски рат је увелико у току. Најмасивније операције Запада се воде против Русије, а најкрвавије против Украјине. Уз то, државе „Нове Европе“ и њихови грађани изложени су операцијама ниског интензитета тј. пљачки путем финансијског перпетуум-мобила осмишљеног у „Старој Европи“. Сад смо туђе слуге у сопственом дворишту, али ускоро можемо постати и подстанари у сопственим становима

Уредно враћаш, а дуг је све већи… Ради се о кредитима индексираним у швајцарским францима. Листу швајцараца предводе Пољаци са 550.000 кредита индексираних у тој валути, следе Румуни (150.000), Хрвати (60.000) и Срби (22.000).

Резултат је видљив. Бивше социјалистичке земље изгубиле су у периоду 1990–2015. немерљив капитал и последично 22 милиона становника. Огромни простори су у великој мери испражњени. Остале европске земље су у порасту за 41 милион становника. Continue reading

Zoran Tasić: Banke da vrate opljačkani novac gradjanima

Činjenice
ŠTA BANKA NE SME DA RADI

– Nezakonito je vezivanje dinarske rate za deviznu i obračunavanje kursnih razlika
– Nezakonit je obračun zatezne kamate pre krajnjeg roka dospeća
– Nezakonita je naplata naknada i provizija
– Nezakonito je samovoljno povećavanje kamate

Kako sprečiti višestruke naplate koje banke vrše od korisnika kredita

Desetak banaka protiv sedam miliona građana Continue reading

Banke u Srbiji nezakonito obračunavaju kamate na kredite

th

ZORAN TASIĆ konsultant firme TS Imperial Clearing House:

Banke nezakonito uzmu 60 odsto više na kreditima

Zarada i troškovi banke sadržani su u kamati, pa je obračun kursnih razlika, zateznih kamata, naknada i provizija protivzakonit

Klijenti banci prilikom otplate kredita daju do čak 60 odsto više novca nego što bi trebalo jer banka u svojoj gramzivosti primenjuje protivzakonite obračune na ime kursnih razlika, zateznih kamata, naknada, provizija i samovoljnog povećanja kamate – tvrdi za Kurir Zoran Tasić, rizik menadžer, ekonomista, sudski veštak, ovlašćeni računovođa i revizor.

“Kršenjem Zakona o obligacionim odnosima banke na kreditu od 500.000 evra građanima neosnovano naplate 340.000 evra”, kaže Tasić.

On je desetak godina radio u Narodnoj banci Srbije, sertifikat rizik menadžera je dobio od banke Goldman Saks u Nemačkoj, a danas se najviše bavi sudskim veštačenjem i specijalizovan je za bankarstvo.banka-banke-krediti-gradani-kamate-prevara-1417478953-595173

Zoran Tasić upozorava da je, prema važećem zakonodavstvu, nezakonito vezivanje dinarske rate za deviznu i obračunavanje kursnih razlika, zatim obračun zatezne kamate pre krajnjeg roka dospeća jer se po zakonu može naplatiti samo posle dospeća, kao i naplata naknada i provizija.

“Sve ovo je kršenje člana 1.065 Zakona o obligacionim odnosima, prema kojem je sva zarada banke sadržana u mesečnim ratama, odnosno u kamati, koja je u njima obračunata. Kamata je, kao i marža u trgovini, stavka u kojoj je sadržana sva zarada i troškovi koje banka ima, što član 15 ZOO reguliše i određuje da banka ne može po dva i više osnova da naplaćuje svoja potraživanja, što znači ako je naplatila kamatu, a jeste u rati koju je odredila, to jedino i može da naplati, a sve ostalo je nezakonito”, jasan je on.

Kolika je želja banaka za sticanjem što većeg profita, pokazuje slika Srbije. Banke su, kako kaže, u poslednjih desetak godina iz Srbije iznele najmanje 30 milijardi evra, dok građani kojima su odobravali kredite jedva preživljavaju spajajući kraj s krajem, a privreda pravi velike gubitke.

Tasić navodi primer klijenta iz centralne Srbije koji je tužio banku zbog nezakonitog ponašanja.

“U slučaju klijenta iz centralne Srbije koji je uzeo kredit od 53 miliona dinara, banka bi ukupno za tri godine naplatila 96 miliona dinara, a po članu 1.065 Zakona o obligacionim odnosima, mogla je da naplati 59,5 miliona. Razlika je 36,5 miliona dinara, što je 60 odsto više od iznosa koji je prema ovom propisu dozvoljen”, navodi Tasić za Kurir list.