O “NELEGALNIM” BANKARIMA I “POVOLJNIM” KREDITIMA

Krajnje je vreme da preuzmemo odgovornost i brigu za svoju imovinu i novac ulazemo ili pozajmljujemo tako sto cemo se prethodno dobro informisati.  Nedavno je NARODNA BANKA SRBIJE izdala upozorenje da  gradjani  treba da se cuvaju jer kako dnevni list Blic prenosi:

Prema zakonskim propisima u Republici Srbiji, davanjem kredita mogu se baviti samo banke i republički Fond za razvoj, saopštila je danas Narodna banka Srbije (NBS), reagujući na oglašavanje i distribuciju reklamnih materijala, kojima se građanima nude “povoljni” krediti, a posebno onima koji ne ispunjavaju uslov za dobijanje bankarskih zajmova.

“Upozoravamo građane da paze šta rade, jer nije reč o legalnim tokovima jer samo banke i republički Fond za razvoj mogu da se bave kreditima,”

Da li je to bas tako????

….. zbog toga sto je kredit najcesce i povecanje novca u opticaju i potencijalni generator inflacije drzava strogo kontrolise koliko banke daju kredita. Sustina je da su nekontrolisani krediti koje daju upravo banke PLJACKA NARODA jer nemaju podlogu u realnoj vrednosti vec korisnik kredita treba tek da stvori tu vrednost. Pozajmice izmedju pravnih ili fizickih lica TO NIKAD NISU (jer taj novac vec ima podlogu u necijem radu, osim ako neko sam kod kuce ne nastampa novcanice)

Bankovnim kreditima se narod siromasi jer banke ne daju kredit iz 100% depozita koji dobiju nego tog trenutka, prosto receno stampaju vrednost date pozajmice. Vremenom, kada se “podeli” previse kredita, dolazi do toga da radom ne moze da se stvori toliko realne robe i usluga za vrednost novca (kredita) koji banke i drzava preko NB kreira. Takvi krediti dodatno guraju inflaciju a zna se da ona ima za cilj da obezvredi imovinu gradjana i prelije profit u kase privilegovanih tajkuna bliskih vlasti

Po zakonu o obligacijama koji je stariji od zakona o bankama ukoliko dodje do spora Ugovor o kreditu koji smeju da daju samo banke se na sudu tretira isto kao ugovor o zajmu koji mogu da daju i druga pravna i fizicka lica. On podrazumeva razmenu jedne vrednosti za drugu. Na primer: Ja sam nesto stvorila i to prodajom pretvorila u novac koji meri vrednost moga rada. Taj novac sam pozajmila komsiji koji ce ga uloziti u nesto sto muje potrebno da stvori novu vrednost koju ce posle opet pretvoriti u novac da meni vrati. Sustina ugovora po zakonu o obligacijama je da mora biti razmene realnih vrednosti u ekvivalentu. Svaka strana daje nesto za nesto. Problem sa bankama je sto u trenutku kad uz odobrenje NB daju kredite one nemaju pokrice vec prakticno tada vrse emisiju novca sto je inace velika prevara koja se tolerise i kojom oni koji kontrolisu banke stvaraju sebi profit bez razmene realnih vrednosti.

Pojam i bitni elementi ugovora o zajmu i ugovora o kreditu

Član 557 Zakona o obligacionim odnosima Ugovorom o zajmu obavezuje se zajmodavac da preda u svojinu zajmoprimcu određenu količinu novca ili kojih drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu količinu novca, odnosno istu količinu stvari iste vrste i istog kvaliteta. Član 558 (1) Zajmoprimac se može obavezati da uz glavnicu duguje i kamatu. Ako se već borite protiv zelenašenja, nemojte lagati javnost! Jedan subjekat prava može drugom davati zajam, osim ako: Član 141 ZOO (1) Ništav je ugovor kojim neko, koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenošću ili zavisnošću, ugovori za sebe ili za nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio, ili se obavezao dati ili učiniti.

Ugovorom o zajmu obavezuje se zajmodavac da preda u svojinu zajmoprimcu određenukoličinu novca, ili kojih drugih zamenjivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu količinu stvari, iste vrste i iste kakvoće (član 557. Zakona o obligacionim odnosima). Ovakva definicija ugovora o zajmu upućuje na njegov konsesualni karakter. Ona ukazuje i da se tim ugovorom vrši prenos prava svojine određene količine zamenljivih stvari. Međutim, zajmoprimac ne vraća istu stvar uzetu na zajam, već istu količinu stvari iste vrste i kvaliteta. To čini različitim ugovorom o zajmu od ugovora o otuđenju stvari, kao što su kupoprodaja, poklon ili razmena. Po tome je ovaj ugovor drugačiji i od ugovora kojima se konstituiše obaveza vraćanja ustupljene stvari, kao što su zakup, posluga ili ostava. Ugovor o zajmu je i dvostrano obavezan. On može biti teretan i dobročin u zavisnosti da li se pozajmljene stvari vraćaju sa kamatom ili bez nje. Ugovor o zajmu je i komutativan, jer su u trenutku njegovog zaključenja poznate sve prestacije ugovornih strana. U slučaju kada se daje beskamatni zajam ovaj ugovor se može zaključiti i s obzirom na lična svojstva ugovornih strana. U tom slučaju ugovor o zajmu ima sva obeležja i pravnog posla intuitu personae. Osim toga, on se može zaključiti i kao predugovor kojim se određuju bitni elementi budućeg glavnog ugovora o zajmu. I na kraju, taj ugovor ima obeležje kauzalnog ugovora

DOPUSTENOST ZAJMA IZMEDJU PRIVREDNIH SUBJEKATA

Sasvim proscen primer kako banke kreiraju nepostojeci novac pa ga dalje pozajmljuju sa kamatom:
Zamislimo da je banka prazna i da jos nema nikakvih aktKako je osoba A uzela kredit u iznosu od 3000 dinara? Elem, osoba A je, svojih mukom zaradjenih 600 dinara, dala banci u deposit kako bi dobila kredit (realan novac) . Banka nema depozit a ipak je isplatila 2850 dinara kredita (jer je odbila razne troskove) I tako kad se oduzme deponovanih 600 evra osoba A je izasla iz banke sa 2250e(kreiranog novca bez vrednosti) Za taj dobijeni iznos banci svakog meseca osoba A treba da placa ratu pravog s mukom zaradjenog novca. Banka je Ugovor o kreditu kao hartiju od vrednosti knjizila u dugorocni prihod u iznosu od oko 6000evra (iznos koji osoba A tek treba da stvori i plati banci tokom godina otplate kredita.) Banka je za takav ugovor od narodne banke povukla opet tri do pet puta vecu vrednost u kesu npr oko 18000evra (tzv leveridz 1:3) Banka je i onaj deposit od 600 evra prikazala kao obaveznu rezervu i kod centralne banke i povukla bar 3 puta vecu vrednost radi daljeg DAVANJA KREDITA. Znaci Banka je iskoristila realnih 600evra da bi dobila 18000evra (i vise) takozvanih toksicnih papira a osoba A ce da zaradi (pod pretnjom sankcija i prinude) za banku i drzavu i da da ekvivalent vrednosti o kome pise zakon o obligaciji , naravno samo ako je supermen. Posto nije Supermen gradjanin A ce postati rob koji ni za 10 sati dnevnog rada i dodatnog posla ne moze ovoliki falsifikat da pretvori u pravi novac

2011

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s