Ovo su vrhovni bankari koji upravljaju svetom iz Švajcarske

bis3

Interesantno je da ljudi uopšte nisu čuli za BIS, a to je čudno pošto je to najvažnija banka na svetu, važnija čak i od MMF-a i Svetske banke. Ona se već decenijama nalazi u centru globalne mreže novca, moći i tajnog globalnog uticaja.


Za jednu ozbiljnu i tajnu organizaciju, banka BIS-a se pokazala prilično okretnom. Ona je preživela prvu globalnu depresiju, kraj isplata odštete i zlatni standard (koji su bili njena svrha postojanja), uspon nacizma, Drugi svetski rat, sporazum Breton Vuds, Hladni rat, finansijske krize iz osamdesetih i devedesetih godina, zatim rađanje MMF-a i Svetske banke, i na kraju pad komunizma.

Vekovima kruže priče, neke zasnovane na labavim činjenicama, druge na spekulacijama, o grupi ljudi koji „kontrolišu svet“. Neke od ovih priča su delimično tačne, neke su potpuno izmišljene, a neke potpuno tačne, kao što su priče vezane za Banku Međunarodnih sporazuma, na koju niko ne obraća pažnju.

Ovo je priča o njima.

Sledi izvod iz knjige „Bazelov toranj: Senovita istorija tajne banke koja upravlja svetom“ koju je napisao Adam LeBor:

Najekskluzivniji klub na svetu ima 18 članova. Oni se okupljaju svakog drugog meseca nedeljom u sedam sati uveče u Sali za konferencije E u kružnom tornju čiji zatamnjeni prozori gledaju na centralnu železničku stanicu u Bazelu. Njihove rasprave traju oko jedan sat, ponekad sat i po. Neki od njih povedu svog kolegu, ali oni retko govore za vreme ovih poverljivih sastanaka. Kada se sasatanak završi, svi koji su došli sa članovima odlaze, a ostali se povlače u salu za večeravanje na 18. spratu gde uživaju u odličnoj hrani i još boljem vinu. Večera traje do 11 sati uveče, ponekad i do ponoći. Isti protokol se koristi već više od 8 decenija. Sve ono što se kaže za stolom za večeravanje tamo i ostaje.

Svi ovi članovi, većinom muškarci, veoma su moćni ljudi i svi su centralni bankari. Oni dolaze u Bazel na sastanak Ekonomskog konsultativnog komiteta (ECC) Banke Međunarodnih sporazuma (BIS), koja predstavlja banku koja upravlja svim centralnim bankama.

Među trenutnim članovima su Ben Bernanke, predsedavajući Federalnih rezervi SAD, ser Mervin King, guverner Banke Engleske, Mario Dragi iz Evropske centralne banke, Zu Sičuan iz Banke Kine i guverneri centralnih banaka Nemačke, Francuske, Italije, Švedske, Kanade, Indije, Brazila i Španije.

Početkom 2013. godine, kada je ova knjiga puštena u štampu, King je predvodio ECC. Okupljanja ove uticajne grupe su otvorena samo za malu odabranu grupu centralnih bankara iz naprednih ekonomija. ECC preporučuje buduće članstvo i organizaciju tri komiteta BIS-a koji upravljaju globalnim finansijskim sistemom, platnim sistemima i međunarodnim tržištem. Ovaj komitet takođe priprema predloge za sastanke o globalnoj ekonomiji.

Ti sastanci počinju u 9:30 ujutru svakog ponedeljka ujutru u sobi B i traju oko tri sata. Na tim sastancima King predsedava grupom od guvernera centralnih banka 30 država koje su procenjene kao najvažnije za svetsku ekonomiju. Sastancima koji se održavaju ponedeljkom prisustvuju, pored predstavnika koji se okupljaju u nedelju, Indonezija, Poljska, Južna Afrika i Turska. Guverneri 15 manjih država kao što su Mađarska, Izrael i Novi Zeland mogu da prisustvuju, ali samo kao posmatrači.

BIS4

Na kraju sastanka guverneri svih 60 članova BIS-a prisustvuju švedskom stolu u sali za večeravanje na 18. spratu. Sala za večeravanje, koju je dizajnirala švajcarska arhitektonska firma Herzog & de Meuron, ima bele zidove, crni plafon i spektakularan pogled na Švajcarsku, Francusku i Nemačku. U 2 popodne, centralni bankari i njihovi pomoćnici se vraćaju u sobu B kako bi održali sastanak guvernera i diskutovali o drugim važnim temama zaključno sa 5 popodne.

King ima dosta drugačiji pristup nego njegov prethodnik, Žan-Klod Triše, bivši predsednik Evropske centralne banke. Triše se strogo pridržavao protokola po kojem su centralni bankari imali pravo da govore po redu važnosti, što znači da su prvi govorili guverneri Federalnih Rezervi, zatim Banke Engleske, pa Bundesbanke itd. King koristi tematski i jednak pristup, omogućavajući rasprave koje uključuju odjednom sve prisutne članove.

BIS committee_0

Ovo su oni: 18 namoćnijih bankara na svetu danas

Ova grupa guvernera ima ključnu ulogu u načinu reagovanja sveta na svetsku finansijsku krizu. Rasprave o tome moraju biti poverljive, ali sastanci stručnjaka omogućavaju svima da podele svoja iskustva.

Uprava BIS-a teško radi na tome da osigura prijateljsku i klupsku atmosferu i uspeva u tome. Banka organizuje čitavu flotu limuzina da pokupi guvernere sa aerodroma u Cirihu i doveze ih do Bazela. Za guvernere nacionalnih banaka, koji nadgledaju različite vrste nacionalnih ekonomija, organizuju se odvojeni doručak, ručak i večera, tako da niko ne bude zapostavljen.

Pol Voker, bivši predsedavajući Federalnih rezervi koji je prisustvovao sastancima, rekao je da se mnogi centralni bankari bolje osećaju ovde nego u svojoj vladi. Bivši guverner Nacionalne banke Mađarske, Piter Akoš Bod, rekao da su glavne teme rasprave bile kvalitet vina i glupost ministara finansija, te da niste mogli da se priključite razgovoru ako niste bili upoznati sa vinom.

Svi guverneri koji prisustvuju dvodnevnom okupljanju vode računa o poverljivosti, diskreciji i bezbednosti na najvišem nivou. Sastanci se održavaju na nekoliko spratova koji su u upotrebi samo kada su guverneri prisutni.

bis3

Prvi sastanak 1931.

Švajcarske vlasti nemaju nikakvu nadležnost nad prostorijama BIS-a. Zapravo, švajcarskim vlastima je potrebna dozvola uprave BIS-a da bi ušli u zgradu banke.

BIS ima pravo da komunicira u šiframa i prima i šalje prepiske u torbama koje ne smeju biti otvarane niti proveravane. Banka BIS je izuzeta od plaćanja švajcarskih poreza. Njeni zaposleni ne moraju da plaćaju porez na prihode koji su obično prilično velikodušni u poređenju sa privatnim sektorom. Godišnja plata generalnog menadžera je 2011. godine iznosila 763.930 švajcarskih franaka (735.892 evra!), dok su šefovi odeljenja dobijali 587.640 franaka (566.072 evra) godišnje, ne računajući napojnice. Takođe, zaposleni u banci uživaju specijalne privilegije.

Viši menadžeri imaju status diplomata kada vrše svoju dužnost u Švajcarskoj, što znači da njihove torbe ne smeju da se pregledaju (osim u slučaju da postoji dokaz o očiglenoj kriminalnoj radnji). Svi zvaničnici banke imaju imunitet na švajcarski zakon za vreme svoje dužnosti u Švajcarskoj. Međutim, plate i privilegije nisu jedino što odgovara osoblju ove banke. Osoblje banke zapošljava ljude iz 50 različitih država, tako da je atmosfera prilično multinacionalna i kosmopolitska. Svi oni su vođeni osećajem da čine nešto za svetsko dobro.

Uprava banke je pokušala da se pripremi za bilo koju situaciju, tako da švajcarska policija ne mora da se meša. Štab BIS-a poseduje medicinsko osoblje i sopstveno sklonište u slučaju terorističkog napada ili oružanog sukoba. Imovina BIS-a ne može biti oduzeta putem švajcarskog zakona.

BIS strogo čuva diskreciju bankara. Agenda i transkripti sastanaka ne smeju da se objavljuju ni u kakvom obliku. Ponekad je dozvoljena konferencija za novinare nakon nekih sastanaka.

Zašto bi onda to trebalo da zanima nas? Bankari se sastaju otkad je novac izmišljen. Centralni bankari sebe posmatraju kao visoke sveštenike finansija, kao tehnokrate koje nadgledaju monetarne rituale i finansijske liturgije.

Ipak, guverneri koji se sastaju u Bazelu svakog drugog meseca predstavljaju sluge javnosti. Njihove plate, avionske karte, hotelske račune i penzije plaćaju se iz džepa javnosti. Nacionalne rezerve u centralnim bankama predstavljaju javni novac. Rasprave centralnih bankara na sastancima, informacije koje se razmenjuju i odluke koje se donose su usko povezane sa politikom.

Oni upravljaju novceom nacionalnih ekonomija. Oni postavljaju kamatne stope i odlučuju kolika će biti vrednost naše ušteđevine i ulaganja. Oni odlučuju da li će se štedeti ili ne. Njihove odluke oblikuju naše živote.

ben-bernanke

Ben Bernanke (FED)

Oni su recimo šezdesetih godina prošlog veka manipulisali tržištem zlata kako bi održali odnos od 1,25 dolara po gramu u skladu sa provizijama sporazuma Breton Vuds koji je izmenio međunarodni finansijski sistem nakon Drugog svetskog rata.

Centralni bankari su danas moćniji od političara. Banka BIS je od prvog dana posvećena širenju interesa centralnih banaka i reformaciji međunarodnih finansija.

Osnivač ove tehnokratske grupe je Per Jakobsen, švedski ekonomista koji je bio ekonomski savetnik BIS-a od 1931. do 1956. godine. Jakobsen je bio među prvim podržavaocima evropskog federalizma. On se protivio inflaciji, preteranom trošenju vlasti i državnim intervencijama u ekonomiji. Jakobsen je napustio BIS 1956. godine kako bi počeo da vodi MMF. Njegovo nasleđe i danas oblikuje svet.

Pobornici BIS-a negiraju tvrdnje da je organizacija tajna. Arhive banke su otvorene i mogu se pogledati na sajtu banke. Međutim, u pitanju su uglavnom izvodi i analize informacija koje su već dostupne u javnosti. Detalji ključnih aktivnosti banke su i dalje tajna.

* * *

Interesantno je da mnogi ljudi uopšte nisu čuli za BIS, a to je čudno pošto je to najvažnija banka na svetu, važnija čak i od MMF-a i Svetske banke. Ona se već decenijama nalazi u centru globalne mreže novca, moći i tajnog globalnog uticaja.

Banka BIS je osnovana 1930. godine. Ona je prividno osnovana kao deo plana za upravljanje nemačkim isplatama odštete nakon Prvog svetskog rata. Glavni osnivači banke su Montagu Norman, bivši guverner Banke Engleske i Hjalmar Šaht, predsednik Reichsbank. Uloge za osnivanje su priložile centralne banke Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije, Belgije i Japana. Federalnim rezervama je takođe bilo ponuđeno da prilože ulog, ali su SAD bile pomalo sumnjičave.

bis2

Sedište BIS

Prava svrha BIS-a je zapravo „promovisanje saradnje centralnih banaka i pružaje dodatnih ustanova za međunarodne finansijske operacije“. Cilj je bio da centralni bankari dobiju svoju banku, moćnu i nezavisnu od političara. U svakom slučaju, banka BIS je oduvek finansirala sama sebe, s obzirom da su njeni klijenti istovremeno i njeni osnivači i akcionari.

Za vreme tridesetih godina prošlog veka, banka BIS je bila glavno mesto za okupljanje centralnih bankara. Upravo ova grupa je pomogla Nemačkoj da ponovo stane na noge. Za vreme rata, BIS je postala deo Reichsbank, prihvatala je pokradeno nacističko zlato i vršila inostrane razmene za nacističku Nemačku.

Nakon 1945. godine, pet direktora banke BIS, uključujući i Hjalmara Šahta, optuženi su za ratne zločine. Nemačka je izgubila rat, ali je ostvarila ekonomski mir, najviše zahvaljujući banci BIS.

* * *

Za prvih 47 godina postojanja, od 1930. do 1977. godine, sedište banke BIS je bilo u nekadašnjem hotelu nedaleko od centalne železničke stanice u Bazelu. Ulaz u banku je krila prodavnica čokolade. Menadžeri banke su smatrali da će oni koji treba da nađu uspeti da nađu banku.

Banka se premestila u svoj trenutni štab u ulici Centralbahnplatz 2 1977. godine. Taj štab je blizu prethodnog i takođe gleda na centralnu stanicu u Bazelu. Današnja misija banke BIS je da „služi centralnim bankama na putu ka monetarnoj i finansijskoj stabilnosti, da neguje međunarodnu saradnju u ovim oblastima i da deluje kao banka centralnih banaka“.

Sir Mervyn King

Sir Mervyn King

Banka BIS je jedinstvena institucija: međunarodna organizacija i ekstremno profitabilna banka zaštićena međunarodnim sporazumima. Glavni zadaci centralne banke su rukovođenje kreditima i količinom valute u prometu, što osigurava stabilan biznis i stope razmene na pravom nivou. To je ključno za globalizovanu ekonomiju.

Banka BIS takođe pomaže pri nadgledanju komercijalnih banaka iako nad njima nema pravnu moć. Komitet za nadgledanje bankarstva u Bazelu reguliše kapital i likvidnost komercijalnih banaka.

Bundesbank i Evropska centralna banka, dve najmoćnije članice BIS-a, pokrenule su maniju za merama štednje, koje su već dovele jednu evropsku državu – Grčku, na ivicu preživljavanja. Moguće je da će ih biti još.

Banka BIS se nalazi na vrhu međunarodnog finansijskog sistema koji se raspada, ali njeni zvaničnici tvrde da ona nema moć da deluje kao regulator finansija. Ipak, banka BIS-a neće izbeći svoju odgovornost za krizu evrozone.

Mario Draghi

Mario Dragi

BIS se od četrdesetih godina prošlog veka pa sve do uspostavljanja Evropske centralne bake 1998. godine nalazila u srcu evropskih integracija, omogućavajući tehniču stručnost i finansijske mehanizme za harmonizaciju valute. Ona je pedesetih godina prošlog veka upravljala Unijom evropskih isplata, koja je platni sistem dovela na međunarodni nivo. Ona je upravljala Evropskim monetarnim institutom, pretečom Evropske centralne banke.

Za jednu ozbiljnu i tajnu organizaciju, banka BIS-a se pokazala prilično okretnom. Ona je preživela prvu globalnu depresiju, kraj isplata odštete i zlatni standard (koji su bili njena svrha postojanja), uspon nacizma, Drugi svetski rat, sporazum Breton Vuds, Hladni rat, finansijske krize iz osamdesetih i devedesetih godina, zatim rađanje MMF-a i Svetske banke, i na kraju pad komunizma.

Ova banka je postala centralni stub globalnog finansijskog sistema. Pored sastanaka o globalnoj ekonomiji, BIS je mesto održavanja još četiri najvažnija međunarodna komiteta vezana za globalno bankarstvo: Komiteta o nadgledanju bankarstva u Bazelu, Komiteta za globalni finansijski sistem, Komiteta za isplate i sporazume i Irving Fišer komiteta koji se bavi statistikom centralnog bankarstva. Banka je takođe mesto koje okuplja tri nezavisne organizacije: dve grupe koje se bave osiguranjem i Odbor za finansijsku stabilnost (FSB). FSB, koji upravlja nacionalnim finansijskim vlastima i regulatornim politikama, navodi se kao četvrti stub globalnog finansijskog sistema, pored BIS-a, MMF-a i komercijalnih banaka.

zhou-xiaochuan

Zhou Xiaochuan

Banka BIS-a je sada 30. u svetu po zalihama zlatnih rezervi, pošto poseduje 119 tona zlata, više od Katara, Brazila i Kanade.

Članstvo u BIS je više privilegija nego pravo. Odbor direktora bira centralne banke na osnovu „suštinskog doprinosa međunarodnoj monetarnoj saradnji i aktivnostima banke“. Kina, Indija, Rusija i Saudijska Arabija su se pridružile 1996. godine. Banka je otvorila svoje kancelarije u Meksiko Sitiju i Hong Kongu, ali je još uvek veoma eurocentrična. Estonija, Letonija, Litvanija, Makedonija, Slovenija i Slovačka (čije ukupno stanovništvo iznosi 16,2 miliona) su primljene, a Pakistan (169 miliona stanovnika) nije. Kazahstan takođe nije primljen pošto je u sferi uticaja centralne Azije. Samo Alžir i Južna Afrika su članice poreklom sa afričkog kontinenta.

Ipak, i pored svoje važne uloge, banka BIS uspeva da ostane u senci. Novinari ne mogu ni da priđu štabu, a zvaničnici retko govore o rezultatima sastanaka. Isped štaba banke BIS je sasvim mirno, nema nikakvih demonstranata.

Kako svetska ekonomija tone u sve dublju krizu, finansijske institucije se kritikuju kao nikada ranije. Legije novinara, blogera i istražitelja prate svaki potez banaka. Međutim, banka BIS nekako uspeva da izbegne medijsku pažnju.

Tajler Darden (zerohedge)

Webtribune.rs

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s