Zoran Tasić: Banke da vrate opljačkani novac gradjanima

Činjenice
ŠTA BANKA NE SME DA RADI

– Nezakonito je vezivanje dinarske rate za deviznu i obračunavanje kursnih razlika
– Nezakonit je obračun zatezne kamate pre krajnjeg roka dospeća
– Nezakonita je naplata naknada i provizija
– Nezakonito je samovoljno povećavanje kamate

Kako sprečiti višestruke naplate koje banke vrše od korisnika kredita

Desetak banaka protiv sedam miliona građana

Banke u Srbiji ignorišu sudsku praksu koja im zabranjuje revalorizaciju kredita za koje se naplaćuje kamata, pa od neopreznih građana naplate i do trećine vrednosti kredita samo kroz kursne razlike, iako je kredit dat u dinarima, a i rate se naplaćuju u domaćoj valuti. Predlog izmene zakona kojom bi se onemogućila ova knjigovodstvena pljačka još čeka na red u skupštini Republike Srbije.

Klijenti banci prilikom otplate kredita daju do čak 60 odsto više novca nego što bi trebalo jer banka u svojoj gramzivosti primenjuje protivzakonite obračune na ime kursnih razlika, zateznih kamata, naknada, provizija i samovoljnog povećanja kamate – tvrdi za Kurir Zoran Tasić, rizik menadžer, ekonomista, sudski veštak, ovlašćeni računovođa, revizor i konsultant firme TS Imperial Clearing House.

Načelo jednake vrednosti uzajamnih davanja važi u zasnivanju dvostranih ugovora (član 15. ZOO), a podrazumeva da u obligaciji postoji reciprocitet zasnovan na pravilu i običaju ugovornog posla, te primene uobičajenih normi i standarda za tu vrstu obligacije. To znači da ako jedna strana ima definisanu obavezu , ta obaveza mora da važi za drugu stranu kao potraživanje na jedinstven način i druga strana ne može dovesti ugovarača u situaciju da mu se uzima više nego što je uobičajeno za tu vrstu posla i što je norma regulisana pozitivnim propisima.banka-banke-krediti-gradani-kamate-prevara-1417478953-595173
Za pušten kredit u tečaj banke određuju kamatu koja je od 12 do 18 odsto godišnje, što je kamata za dinarske kredite. Na osnovu roka, iznosa i kamatne stope utvrđuje se anuitet, koji je iskazan u dinarima. Banka, umesto da u otplati kredita primenjuje već utvrđene anuitete u dinarima, istovremeno, neosnovano utvrđuje anuitet u devizama i time na prikriven način prilikom svake naredne naplate, naplaćuje i pozitivne kursne razlike od korisnika kredita.
Kada se vrši naplata anuiteta, rata je devizna, a kurs po kom se vrši preračun je bančin prodajni na dan dospeća anuiteta. Dakle, anuitet nije onaj koji je utvrđen u anuitetskom planu, anuitet nije ni iznos koji je iskazan u evrima, jer ako bi klijent na šalter banke doneo iskazan iznos rate u evrima banka bi mu evre zamenila po najnižem, kupovnom kursu, a on bi da bi otplatio ratu morao da doplati još razliku do iznosa valute po bančinom višem, prodajnom kursu.
Ako kao primer uzmemo da je mesečna rata za otplatu kredita 100 evra i da je kurs za kupovinu evra 114,1261 dinara, a istovremeno kurs za prodaju evra 113,4433 dinara, vidi se da je samo pri različitom obračunu kursa banka mesečno zaradila 68,28 dinara na svakih 100 evra pozajmljenih klijentu. Uz to ide i godišnja kamata na dinarski kredit.
Sve u svemu, za samo pet godina trajanja kredita banka na kursnim razlikama zaradi i do 30 odsto vrednosti kredita, i to mimo kamate i ostalih dažbina koje naplaćuje primaocu zajma.
Ovakvim načinom naplaćivanja svojih potraživanja banke kumulativno koriste dve klauzule za očuvanje vrednosti kapitala i zarade, jer pored dinarskog obračuna koriste i pozitivne kursne razlike, koje su rezultat stalnog preračunavanja dinarskog anuiteta u valutu, pa ponovnog preračuna u dinare.
Sve navedeno je sadržano u sudskoj praksi, jer već postoje presude koje zabranjuju bankama da po dva i više osnova naplaćuju svoje potraživanje, odnosno da pored ugovorene kamate obračunavaju još i revalorizaciju, koja je u ovom slučaju kursna razlika. Jedino što ogromna većina korisnika kredita ne zna za ovo i mirno prihvata da ih banke pljačkaju.
U cilju sprečavanja naplate po više osnova, koje banke vrše od korisnika kredita kao i određivanja umerenije politike kamatnih stopa, predloženo je donošenje izmena zakona kojim bi se uredila ova dosta osetljiva, a trenutno vrlo bolna politika kreditiranja u Srbiji.
Stručna javnost je skupštini Republike Srbije već uputila odgovarajući predlog izmene zakona, ali se po tom pitanju još ništa nije desilo. Bankarski lobi je isuviše snažan u Srbiji, pa iako na jednoj strani stoji sedam miliona građana države, a na drugoj tek koja desetina banaka, ova druga strana uvek uspe da pretegne kod domaćih političara.

„Kršenjem Zakona o obligacionim odnosima banke na kreditu od 500.000 evra građanima neosnovano naplate 340.000 evra“, kaže Tasić. Opširnije na: Zoran Tasić: Banke u Srbiji nezakonito obračunavaju kamate na kredite.

Advertisements

One thought on “Zoran Tasić: Banke da vrate opljačkani novac gradjanima

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s