PUT NOVCA

put_novca_kreditno

Tranutno je u svetu postavljen finansijski sistem koji poznaje samo kredite kao izvore novca. Izuzetak je kamata na deponovana sredstva koje daje NB i ECB.

Finansijski sistem je osnovan na realnom novcu (osnovni kapital), ali geniše samo kredite u daljem delovanju.

A evo primera koji dokazuje da taj sistem koji se bazira na kreditima ne može da krene od nule:
Ako centralna banka izda svima kredite i traži još i 10% kamate tada je jasno da ako novca pre nije bilo, da ne postoji novca za ovih 10% kamate.

U stvari procenat kamate uopšte nije bitan jer se bilo kakva kamata ne može pronaći za vraćanje svih kredita. Taj novac ne postoji. Postojaće samo ako se digne novi kredit da se s njime plate kamate. Ali se sada ne može vratiti ni cela glavnica ni kamate na novi kredit. I to tako ide dalje sve dok vam banka želi davati kredit na osnovu zaloga vaše imovine.

U ovakvom sadašnjem sistemu možete “uspeti” samo ako država ima trajan trgovinski suficit sa inostranstvom takav da pokriva zarade banke i ostalih subjekata. A to se postiže eksponencijalnim privrednim rastom. To je moguće izvesti samo u kraćem periodu jer privredni rast vuče sa sobom velika ulaganja preko kredita koja povećavaju dug i traže još veći privredni rast.

Ekonomija u prenesenom smislu liči na finansijski inženjering baziran na lancu sreće ili takozvanoj PONZI ŠEMI u narodu poznatoj po Dafini i Jezdi. Blagostanje traje dok se nemilice dižu krediti i povećava zaduženje. Kad više nema prostora za dizanje kredita, iz blagostanja se direktno prelazi u besparicu zbog nedostatka novca. Nedostatak nastaje jer se krediti moraju vraćati, a svi koji profitiraju u zajednici faktički izvlače novac iz realnog opticaja u vlastitu štednju. Ako tu štednju plasiraju kao kredit u nadi da će tako zaraditi, postoji velika šansa da zajmoprimac neće moći da vrati kredit i kamate jer je novca sve manje.

A zašto je to tako?

Jer je zloupotreba uspostavljenog sistema koji je dozvolio izdavanje novca na osnovu procene buduće proizvodnje. Ukoliko je procena pogrešna postaje nemoguće da se novac izdat kao kredit  vratiti kroz realni obrt i to sa kamatama

Isto tako, svaki poslovni subjekt može novčano profitirati samo na sledeći način:

  • na račun drugih subjekata u zajednici (radom uz dodanu vrednost, trgovinom, iznajmljivanjem, kreditiranjem, itd.)
  • na račun drugih subjekta u drugoj državi (izvoz – neposredno ili posredno)
  • rasprodajom vlastite imovine
  • na račun državnog proizvoda (deficit proizvoda – neposredno ili posredno)

Prvi način crpi profit od tzv gubitaša i onih koji ne uspevaju da vrate kredit i nije trajni izvor.

Drugi način crpi profit iz druge zemlje i takođe nije pouzdan trajni izvor za većinu zemalja.

Treći način takođe nije trajno rešenje.

Četvrti način zadužuje državu (u sadašnjem finansijskom sistemu) i nije trajno rešenje.

Prva tri načina ni u jednom sistemu nisu trajni izvor rešenja. Četvrti je rešenje, kad bi država emitovala novac bez uzimanja kredita. A to je preko primarne emisije NB u državni budzet. Bez primarne emisije povratak kredita je moguć jedino na drugi način (uz potrebnu minimalnu vrednost izvoza koja vodi smanjenju duga).

Zašto primarna emisija nije prema sadašnjim tumačenjima rešenje? Jer se smatra da bi se izazvala hiper inflacija. Jer je potrebni iznos relativno velik prema ostatku budzeta (preko 10%). U stvari, najnovija spoznaja pokazuje da se do hiperinflacije dolazi kada se kombinuje državna emisija i multiplikacija depozitnog novca metodom bankarstva delimične rezerve. S time, da je bankarska multiplikacija novca odlučujući faktor u stvaranju velike ponude novca (jer višestruko množi novac koji država emituje) i time pokreću hiperinflaciju.

Imamo li uopšte izbor? Čini se da ne. Ili ćemo živeti u bedi ili menjati finansijski sistem na bolje. Nemojmo zato unapred odbacivati nove ideje

https://sites.google.com/site/financijskisustav/financijski-sustav-na-bazi-kreditiranja

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s