EKONOMSKE ZAKONITOSTI

Višak korisnosti

Nova paradigma morala bi, svakako, biti sposobna kako da objasni postojeću stvarnost, tj. najdublje uzroke postojeće krize, tako i da ukaže na puteve njenog prevazilaženja. Mislim da se ta nova paradigma može razviti ako se pođe od sledećih fundamentalnih stavova klasika (kojima aktuelna ekonomska misao nije posvetila dužnu pažnju, jer je smatrala da se odnose prevashodno na sistem naturalne komunističke privrede) :

“U nekom budućem društvu, u kome bi nestalo klasnih suprotnosti, u kome više ne bi bilo klasa, potrošnja ne bi više bila određivana minimumom vremena za proizvodnju, nego bi vreme koje bi društvo posvećivalo proizvodnji raznih predemeta bilo određivano stepenom njihove korisnosti.” (K.Marks: Beda filozofije). “Korisni efekti različitih upotrebnih predmerta upoređenih međusobno i s količinama rada potrebnim za njihovu izradu, konačno će određivati taj plan.” (F. Engels: Anti-Duhrong).

Ako se, međutim, pođe od pretpostavke da se navedeni fundamenti novog društva mogu realizovati i u uslovima specifičnog tipa robne proizvodnje, onda je očigledno:

Da u takvoj robnoj proizvodnji, analogno kategoriji apstraktnog rada (kao meri troškova), mora postojati (kao kategorijalni ekvivalent u sferi potrošnje) kategorija apstraktne društvene korisnosti (kao mera kvantitativnog aspekta upotrebne vrednosti).

Da se objektivan apstraktan rad i objektivna apstraktna korisnost (tj. troškovi i korisnost uopšte) mogu međusobno kvantitativno (i novčano izražene) upoređivati i razlikovati.

Prema tome, u takvom društvu novac se javlja i u funkciji mere objektivne apstraktne korisnosti. Pošto se troškovi i korisnost, opredmećeni u robi, mogu međusobno kvantitativno (novčano) razlikovati, to će i tržišna cena, normalno, zauzimati neki nivo između maksimalno (jednake korisnosti) i minimalno (jednake troškovima) moguće cene. Razliku između apstraktne korisnosti i apstraktnog rada nazivam višak korisnosti.

Nivo tržišne cene određuje kako će višak korisnosti biti podeljen između kupca i prodavca (na potrošački i proizvođački višak).

BELEŽNICA

Šta su to ekonomske zakonitosti ?

Autor: Stojan Nenadović, pisano 22.12.1980.

– objavljeno dana 22.12.1980.godine, “Ekonomska politka“.

Većina ekonomskih teoretičara smatra da su performanse naših sistemskih rešenja toliko loše da je prostor za delovanje ekonomskih zakona prilično sužen. Međutim, da bi se koncipirao I institucionalizovao sistem u kome će ekonomske zakonitosti moći nesmetano da deluju, potrebno je prethodno upoznati te zakonitosti, a to je upravo zadatak ekonomskih teoretičara. Teoretičari, takođe, nude praktičarima, nosiocima ekonomske politike, ekonomsko-politički instrumentarijum i ukazuju na moguće puteve i načine ostvarenja željenih ciljeva. Nesposobnost političara da ostvare proklamovane ciljeve, teoretičari su skloni da pripišu njihovoj nesposobnosti da pravilno koriste ekonomsko-politički arsenal kojim ih je naoružala teorija. Osim toga, ekonomski teoretičari najčešće umišljaju da su im poznate ekonomske zakonitosti, ali da politička akcija teče neželjenim tokom, odnosno sistem loše funkcioniše, zato što političari slabo uvažavaju mišljenje i savet ekonomskih teoretičara.

View original post 1,402 more words

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s