“KO KONTROLISE KIPARSKE DIJAMANTE” (sva pitanja i pravi odgovori)

dijamanti

Odgovara Ljiljana Tatic, prokurista

Cime se bavi vasa kompanija?

TSI je razvio niz brokerskih usluga specijalno dizajniranih da pomognu VIP klijentima,  kreditnim institutima , monetarnim vlastima i međunarodnim finansijskim institucijama u upravljanju svojom imovinom , sredstvima , vrednim radovima, dragim kamenjem, deviznim i zlatnim rezervama.

TSI teži investicionoj strategiji fokusiranoj na kombinovanju prednosti diverzifikacije sa intenzivnom kreditnom i marketinskom analizom rizika na tržištu. Da bi se obezbedila likvidnost , TSI je spreman da ustupi svoje investicione instrumente (Bondove) klijentima za malu cenu i na taj način brzo i fleksibilno reaguje na njihove potrebe

TSI takodje nudi atraktivan i konkurentan profit na sredstva deponovana od strane banaka, kreditnih instituta i međunarodnih organizacija

Ko su vasi klijenti?

Nasi klijenti su:  gradjani, multi-nacionalne kompanije, osiguravajuca drustva, Lokalne samouprave i javne institucije, internacionalne organizacije

Zasto bi neko imao razloga da posluje sa vama?

Mi podržavamo klijente koji traže bezbednost, likvidnost i siguran povracaj sredstava. To su tri osnovna razloga za plasman sredstava ili sekjurizacija imovine, sredstava i poslovnih projekata preko TSI. Da bi obezbedio sigurnost , nas TS Clearing House  je izgradio značajan akcijski kapital i dovoljne rezerve.

Kakve konkretne  koristi ima onaj ko posluje sa vama?

Mi imamo lični i diskretni odnos sa klijentom. Pomazemo mu da identifikujte svoje finansijske i investicione potrebe i kvantifikujete njihove izloženosti riziku, pomazemo mu da odredi finansiranje i investicionu strategiju za optimalno smanjenje izloženosti riziku. Formulisemo tehničku alternativu. Optimizujemo odluke zajedno sa klijentom, vrsimo globalne brokerske usluge…..

 

Rekli ste da nećete raditi u Srbiji već iz Srbije? Koji je vaš cilj? 

NAŠ CILJ je da pripremimo i ponudimo relevantne proizvode,  i  efikasne procese i time se razvijemo u vodeću evropsku i međunarodnu finansijsku grupu sa srpskom logistikom. Ja sam navela nas projekat Mobicash kojim iz Johanezburga rukovodi G. Boban Petrovic. To je placanje putem mob telefona u realnom vremenu i bank procesing za kompanije i fizicka lica za placanje i naplatu putem interneta takodje u realnom vremenu ali nije to sve

Po vašem saopštenju izgleda kao da banke izbegavaju da vam otvaraju račune. Zašto ? 

 

U svetu je razvijena praksa -private banking- konsultantskih kuca ciji su vlasnici ljudi koji istovremeno rade u bankama. zato kada se nezavisna institucija pojavi i zeli da radi takav posao, oni, preko cinovnika koji su u lancu pokusavaju da odbiju takvog klijenta kao moguceg konkurenta, ne banci, vec privatnim interesima nekoga unutar banke. U Srbiji mislim da je u pitanju puki nesporazum sa Sber bankom koji je povukao domino efekat pa su i druge banke ugasile. Zbog toga smo trazili da se preko Narodne banke razjasni pozicija Sberbanke da nismo pozeljan klijent pa cemo nastaviti sa radom kada se to resi. Banka Inteza nam je posle svega otvorila racun jer oni imaju nezavisne strucnjake koji nemaju potrebu da prepisuju od drugi.  Medjutim nama to nije dovoljno jer sa rizikom mogucih gasenja racuna nikom nema slobode i rada. Inteza je mocna banka i sa njom imamo plan da radimo procesing. Oni su pokazali dobru volju. Imaju veoma strucan mladi kadar koji se dobro razume u ove tokove poslovanja. Sa njima smo razgovarali jos pre dve  ipo godine ali eto, sporo ide zbog neznalica i njihovog panicnog straha a ne zbog onih koji znaju svoj posao

 

Politika je objavila nekoliko članaka o vama i podigla se velika prašina sa sumnjom u vašu firmu. Politika je čak i registrovani kapital trazila da se proveri. Sta kazete na to?

(klikni ovde za tekst politike)

To je potpuno besmisleno i nisam licno ocekivala da je list Politika sebi mogao da dozvoli takve rekla kazala zakljucke na rubrici EKONOMIJA. Trebalo je da nas pozovu da im objasnimo o cemu se radi. Nikakvih dijamanata nema na Kipru. To su njihove Dzems Bondovske price da povecaju tiraz. Na zalost preterali su jer sve objave su isle iz rubrike Ekonomija, sto pretpostavlja ozbiljnost i strucnost i citalac uopste ne sumnja u istinu dok cita tekst u takvoj rubrici i takvim novinama.. Da li tako nesto mozete da zamislite u Njujork tajmsu. Smesno je i pomisliti a Politika je za Srbiju Njujork Tajms i to ce povuci posledice. Sada nasi direktori analiziraju uticaj njihov  “hear-say” i angazovace se angencija koja ce ispitati koliko su njihove “deceiving” informacije uticale na pad poverenja u nasu firmu. Oni su u jednom danu cak dva clanka objavili  sto je ukupno 4 od 6 po redu koje su imali tog trenutka u ekonomskoj rubrici. Istovremeno su odbili su da objave odgovor koji smo poslali na njihov mail na prvi clanak .  To ce sve analizirati strucnjaci a ja cu obavestiti javnost o odluci naseg borda da li cemo tuziti Politiku i traziti otstetu putem ovog info-bloga.

 

Zasto ste tako sigurni da bi tuzba protiv medija bila uspesna? U Srbiji javno informisanje ne podleze cenzuri

List Politika je pao na svim ispitima i moralnim i profesionalnim. Objavljeni clanci i odbijanje objavljivanja ODGOVORA su prekrsi i zakone i novinarski kodeks.. To je veoma tuzna istina jer sam kao gradjanin Srbije sama imala veliko poverenje u Politiku

 Sta je od zakona po vama prekrseno?

Profesionalne norme novinara svrstane u sest dominantnih tema i one su odjek glavnih orijentacionih linija koje proizlaze iz Minhenske deklaracije. Politika je jednim udarcem povredila čak 4 norme samo u tekstu koji je objavljen.

1. postovanje istine u traganju za informacijom i pri njenoj obradi;

2. poštenje u pogledu sredstava koja se koriste u tom traganju;

3.odnos poštovanja prema izvorima prema informacijama, kao i osobama koje su predmet informacija, kao i primena autorskih prava i pravila u pogledu citata;

4. podjednak tretman svih osoba eliminacijom svih oblika diskriminacije

Politika je potpuno ignorisala nase dopise i zahteve za zakonom zagarantovan ODGOVOR . Zato pitanje da li cemo imati uspeha na sudu nije sporno. Pitanje konkretnih posledica na rejting nase firme je ono sto sada vec i mene pocinje da brine. Dezinformacija informacija je kada istresete perje iz jastuka kroz prozor a demanti je kad potom izadjete na ulicu da sakupite to perje ponovo u jastuk. Da li demanti moze da ponisti prvobitne lazi? U slucaju Politike oni nam ne dozvoljavaju ni da objavimo odgovore na njihove tabloidne clanke. Upozorila sam  na vreme Politiku na posledice . Oni se nisu obazirali vec su nastavili tako da je od 6 objavljenih clanaka u rubrici Ekonomija cak 4  (deciving) tekstova koji dovode u zabludu javnost u vezi mene i kompanije koju zastupam. Ja sad cekam sta ce direktori da odluce povodom toga

 

U saopštenju Vaše kompanije pozivate se na pismo Narodnoj banci Srbije s kraja 2013. godine o tome da su vam pojedine banke bespravno zatvorile odnosno odbile da otvore račune u Srbiji. Kako vaša kompanije posluje u Srbiji od 2010. godine (prema podacima APR-a), zanima me šta je bilo u međuvremenu, kako ste poslovali od 2010. do 2013? (Ekapija)

Ideja je bila da donesemo što više kapitala u srpsko preduzeće i da poslujemo iz Srbije. Ne dakle u Srbiji već iz Srbije a da u Srbiji ostaje provizija i porez ili eventualno da se realizuje neki manji projekat. Deo plana je bio i da se kupi Zlatara Majdanpek Proces prebacivanja imovine kao i proces sertifikovanja i evidentiranja po medjunarodno priznatim standardima je dugotrajan i mukotrpan. Posle toga agencije su uradile rejting i procenu naše imovine i naših instrumenata. Dobili smo izvestaj KPMG/a, i americkog D&B po kome naše obveznice u zamenu za neku od valuta vrede 75% od iskazane nominalne vrednosti.

U medjuvremenu smo tražili u Srbiji banku koja ima potencijal da radi procesing za plaćanje preko interneta u realnom vremenu i plaćanje putem mobilnog telefona jer je to posao koji imamo nameru da radimo iz Srbije uz podršku države i da uposlimo naše programere jer su oni medju najboljima na svetu. Taj posao bi bio za područje cele Evropske unije kao i plaćanje putem mobilnog telefona u realnom vremenu.  Jedina banka koja takvu podrsku moze da da je Banka Intesa uz dodatno usaglasavanje zakona. Projekat MobiCash imamo još od 2010. Njega vodi nas predstavnik u Johanezburgu Boban Petrovic. Srbija bi zvanično na našu preporuku tražila od Evropske unije da nam omogući ovaj posao radimo za njih  kao reciprocitet za sporazume u kojima smo im dali ustupke.

Srbija je suviše mala ekonomija i mi nikada nismo imali ideju da sa ovim kapitalom  poslujemo u Srbiji u punom smislu

 

Ostali ste nedoreceni u vezi Zlatare Majdanpek. Pojasnite malo sta ste hteli sa Zlatarom ako ne da rasprodate imovinu kao i svi?

preko Zlatare  bi se vrsio uvoz sirovine, prerada i distribucija nakita za Evropu, Ameriku i Rusiju. Aktivirali bi u Zlatari rafineriju i radili usluzno topljenje i obelezavanje zlatnih poluga za sve kupce, narocito evropske, koji uvoze zlato iz Afrike. Oni sada koriste najvise neke mini rafinerije u Austriji jer je nas institut za obelezavanje plemenitih metala , koji je bio najcuveniji u Evropi, u tranziciji izgubio tu licencu

Kako je moguće da nemate potrebu ni za jednim radnikom u Srbiji, makar on obavljao samo administrativne poslove? (E Kapija)

Potreba za radnicima u Srbiji ne postoji trenutno jer su jos uvek pripreme u toku a zbog problema sa racunima kod nekih banaka u Srbiji planirani posao je u zastoju. Osim toga mi planiramo da svaki zaposleni bude i suvlasnik firme u budućnosti tako da u klasičnom smislu neće biti radnika. Radnik je kod nas kapitalno dobro, deo kapitala. On nije izdvojena klasa. Trendovi u dvadeset prvom veku ce uskoro ovo pokazati a onda ce se neko setiti i da smo mi u Srbiji vesnici tih promena. Dakle svako moze da svoj rad kao kapitalno dobro unese u firmu i da se taj rad valorizuje u udelima.

 

Da li je tačna informacija da je upisani kapital o kome se toliko polemiše- nenovčani, i to kako se navodi “u zlatu i dijamantima”? (e kapija)

 

Da, za sada. Kapital inace može biti novčani i nenovčani. Nenovčani kapital može biti materijalni i nematerijalni to jest u pravima i licencama. Danas postoje  kuće i procenitelji koji su ovlašćeni da procene i valorizuju imovinu. Oni izdaju sertifikate o vrednosti koja se zatim moze da se izrazi u valuti zemlje u kojoj se registruje. Naši sertifikati su vidljivi kod agencija kod kojih su prijavljeni i veoma lako su proverljivi. KPMG je izvršio procenu koja moze biti referenca za investitore i banke.

Velika je zabluda da je novac taj koji daje vrednost kompaniji ili odredjuje imovinu gradjana. Imovina i rad su vrednost a novac je samo merilo vrednosti. To na zalost danas nije tako jer drzave i banke zele da gradjani misle da je novac vazniji od vase imovine, materijalne, nematerijalne koja je izrazena u znanju vestinama i inovacijama. Zasto? Zato sto drzave i banke nista ne proizvode. Jedini proizvod koji drzave i banke mogu da naprave je NOVČANICA, obican papir. Koliko kosta taj papir? Recimo najvise 0,1% od iskazane nominalne vrednosti koja pise na njemu. A sta stoji iza novcanice od 100 dolara, dinara evra??? Nista samo verovanje da ce taj papir biti razmenjljiv za nesto. Cak je dinar vredniji od dolara ali posto ljudi u to ne veruju onda je to tako i u praksi. Mi imamo situaciju da se vrednost robi stalno umanjuje kroz poskupljenja , inflaciju, povecanje kamate na novac… i tako se realna imovina stalno kruni na racun odrzavanja vrednosti tih papira koji se zove novac.

 

Cak iako je to tako kao sto ste rekli u prethodnom odgovoru, ko ste vi da promenite nesto u sistemu vrednosti? Imate kapital ali niko za vas ne zna i niko vas ne podrzava

Da tako izgleda na prvi pogled. Nama ni ne treba podrska onih koji neprekidno ponavljaju isti ekonomski eksperiment i ocekuju bolje rezultate. To su neznalice a ne mi.  Nece biti rezultati bolji iako njih podrzavaju mediji. Novinarkapolitike umesto da se zapita da li je u redu da banka ima moc da odbije klijenta, ona , naprotiv , pravda banku kao da je njen promoter a ne nezavisni novinar. dakle vidite da je podrska medija namenjena privilegovanima. Ako mislite da su oni tu da stite imovinu gradjana onda slobodno i dalje podrzavajte. Ipak postoji i odredjeni broj ljudi koji misli drugacije. Velika nasa moc nije u tome sto mediji nas ne mogu da uniste. Mi sistem kreiramo odozdo i svaki covek koji nam pristupi je deo sistema. Mozete da uklonite jednog, na primer mene,  ali ne mozete ukloniti sistem koji uspostavljamo.

Kad je u pitanju nasa firma, nezavisna od drzave i banke vidimo i da ona ima imovinu na osnovu koje je emitovan nas papir takodje.  A koliko kosta nas papir- obveznica? Manje od 100 posto vrednosti imovine to jest po proceni istih onih koji procenjuju kreditni rejting drzava i banaka , nas papir vredi najmanje 75% od nominalne iskazane vrednosti koja pise na njemu. Ako pise 100 din mozete ga ako hocete zameniti za 75 dinara i obezbedili ste tu vrednost koja ima  podlogu u zlatu i dijamantima

 

Sta se desava ako klijentu posao propadne kroz investiciju u TS-Imperial kompaniju?

Pojednostavicu radi razumevanja. Mi samo nudimo imovinu kroz obveznice kao kolateral. Vama na primer banka daje kredit-novac za projekat. Mi ipak ne preuzimamo rizik da izgubimo imovinu jer trazimo da osiguravajuce kuce preuzmu rizik za taj projekat. Ipak, teoretski gledano ako neko ko odluci da investira samo novac, mi imovinom pokrivamo vrednost njegovog uloga u poslu i zajedno preko banaka ulazimo u njegov projekat. Investitora dovodi banka ali on moze biti i nas klijent. Ako bi posao propao investitoru bi se prenela nasa imovina. Ako bi investitor samo imao sredstva kao depozit u banci koja propadne kao sto se desilo ranije kod nas ili nedavno na Kipru, njegov ulog bi nestao.kod nas klijent ne moze da propadne ako je investitor  preuzima imovinu koja je reciprocitet ulozenog novca zato sto ta imovina realno postoji. .

Zar banke i drzave ne garantuju gradjanima i preduzecima uloge u bankama.

Banke nemaju imovinu kojom su spremne da pokriju depozite klijenata ako propadnu jer je njihova aktiva multiplicirana a imovina ne moze da pokrije  garanciju mozda ni za 10 posto uloga. Nasa imvina pokriva 125% vaseg uloga po proceni KPMG-a.Na primeru Kipra videli  ste da su gradjani i firme izgubili svoje ustedjevine a firme su propale zbog toga sto su banke propale i sto su potrosile njihove pare.  Ni drzava Kipar ni Evropska Unija nisu htela da pokriju dug banaka prema gradjanima. Dakle, nema garancije nigde za vase pare. Mi donosimo novi trend koji treba da pokaze da je jedino rad , imovina ljudska pamet i umetnost PRAVA vrednost. Ta vrednost se IZMERI, pretvori u neke brojke, danas je to novac, sutra moze biti biti nesto drugo ali ako novac  i brojka nestanu imovina kao vrednost ostaje.  

 

Da li je Srbija izabrana zbog poreskih olakšica na tu vrstu kapitala? (zlato i dijamanti) e/kapija

Tačno je da je imovina u zlatu i dijamantima, tačnije mi imamo koncesije na rudnike zlata i dijamanata. Uneli smo tu imovinu u Srbiju jer su se moje ideje i procene prethodno pokazale dobrim tako da sam stekla veliko poverenje ulagača. Moj motiv je bio da postavimo našu zemlju na mesto lidera u Evropi za odredjene poslove i da se iz tih poslova koje budemo radili za njih u Srbiju sliva provizija. Povlasceni trgovinski odnosi sa Amerikom i Rusijom su bili veliki adut  za SrbijuTakodje da se ceo procesing uz pomoć naših programera i banaka radi iz Srbije. Na primer ideja je da mi napravimo Pay Serb umesto da dajemo dozvolu nekakvom Pay Pal-u jer kada ljudi placaju , kupuju, prodaju , provizija treba da ostaje u Srbiji a ne da ide tamo negde odakle Pay Pal  i slicni, posluju. Za takve bank-procesing poslove nam je svakako potreban kao obezbedjenje nenovčani kapital i mi smo ga izmedju ostalog i zato uneli

 

Na imidž kompanije i njenu transparentnost nesumnjivo utiče nekoliko faktora. Između ostalih je i komunikacija sa javnostima. Koliko vama taj segment znači? Pitam Vas ovo jer TS Imperial Cleaning Hous nema svoj zvanični web sajt, već neku formu bloga.

TSI ima svoj zvanicni sajt. To je operativni sajt preko kojeg nasi klijenti komuniciraju  sa nama i daju naloge za plaćanje. Blog je informativni portal koji ce u buducnosti postati srpski Vol Strit zurnal, naravno kada se budu prikljucili ljudi koji ce doprineti tako postavljenom cilju.

Zvanicni sajt  je alat koji služi za komunikaciju sa postojecim i buducim klijentima i privatne bankarske usluge koje vršimo vezano za private banking usluge i usluge kliringa hartija od vrednosti. Kliring hartija na ovaj nacin inače rade još dve kuće u svetu, Blumberg i Euroklear

Mi nemamo potrebu da se reklamiramo preko takozvanih mein stream medija jer razvijamo p2p – “peer to peer” i biznis i reklamu. Direktna komunikacija sa klijentima, socijalne mreze i pojedinacne preporuke su nacin nase komunikacije sa javnoscu. Transparentnost poslovanja je imperativ ali samo za subjekte koji su zainteresovani a ne za javnost generalno jer javnost nema nikakve koristi niti stete od nas a mi od malicioznih poluga koje postavljaju prizmu kroz koju se formira javno misljenje mozemo da imamo samo stetu. To se pokazalo u clancima o nama koji su izasli ovih dana u Politici. Mi zelimo da zaobidjemo ovakve nemoralne i neodgovorne ljude na mestima sa kojih nazalost imaju moc da kroje u srbiji javno misljenje. Eto videli ste i sami , pozvali ste i dobili odgovore na pitanja. Ako nesto sumnjate prvo treba da istrazite a onda da proverite jos jednom sa nama i na kraju OBAVEZNo ako ostane sumnja da prijavite nadleznim organima. Nemam nameru da vas ucim poslu, vi tto znate ali cisto sada da iskoristim priliku da potsetim javnost na nacin kako se to radi

 

 

Ako sam dobro shvatila, kapital kompanije je namenjen velikim projektima (citiram “izgradnja brana, puteva, naselja itd”)? Ako je tako, da li je Vaša kompanija realizovala ijedan sličan projekat, ili da li je u toku realizacija sličnog? (e/kapija)

 

Da . na našem sajtu su prikazane reference za dva velika projekta. Jedan je počeo sa radom a drugi je trebalo ali još uvek nije. To je izgradnja dva grada u Iraku. Naš kiparski direktor i engleska kompanija FIBERPRO rukovode tim projektima u Iraku.  Imovina u Srbiji nije blokirana za taj posao . . Mi smo  imali velikih problema zbog Kiparske krize ali smo u medjuvremenu pokrenuli još neke projekte u Africi, u Juznoafrickoj republici i Bocvani. Bocbvana će biti glavni trejding centar u Africi. U Bocvani imamo kontakte i podršku njihove Vlade (Botswana Investment and Trade Center) i oni žele da im pomognemo da razviju berzu koja je nedavno registrovana kao državna agencija. Takodje smo radili na nekoliko projekata drzavnog karatera u Bocvani, uglavnom u sektorima kao sto su energetka, finansije,transport i poljoprivreda. Neki od projekata su izgradja 600MW Termo Elektrane, nekoliko velikih solarnih farmi od po 50MW, unapredjenje zeleznickog trasporta sa obnovom lokomotica i raznih vrsta vagona, avio kompanija, itd.  U Johanezburgu je nas predstavnik i direktor Boban Petrovic, naš poznati košarkaš i on je ujedno zadužen za IT a u Bocvani je direktor Dragan Šobota koji može da iznese detalje o svim našim afričkim projektima. To su naši ljudi koji su ovoj kompaniji a ostali su stranci. Mi takodje imamo kancelariju i registrovano predstavništvo u Americi i poslovne račune i kod americkih banaka. Na zalost nas direktor u Americi i idejni tvorac kompanije G. Paul Cnnelly je nedavno preminuo i to je veliki gubitak za nas koji je takodje uticao na nase poslove koje smo planirali u vezi Amerike

 Politika tvrdi da objmanjujete javnost? Verovatno imaju dokaze. To je teska optuzba?

(klikni ovde za tekstpolitike o obmani)

Nije mi jasno koji je njihov motiv. Novinarka je znala odgovor na pitanje u vezi Banke Intese. Ona je taj moj odgovor u vezi racuna kod Intesec i objavila ali je ipak posle toga napisala članak u kome tvrdi da mi obmanjujemo javnost. Nije doduše objasnila motiv, zašto je nama bitno da obmanjujemo javnost? Kome to može da koristi kome da šteti, mislim takva obmana

Advertisements

One thought on ““KO KONTROLISE KIPARSKE DIJAMANTE” (sva pitanja i pravi odgovori)

  1. Pingback: „KO KONTROLISE KIPARSKE DIJAMANTE“ (sva pitanja i pravi odgovori) | BELEŽNICA

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s