Eko­nom­ska slo­boda kao neza­me­njivo sred­stvo za posti­za­nje poli­tičke slobode

Eko­nom­ska ure­đe­nja igraju dvo­struku ulogu u una­pre­đi­va­nju slo­bod­nog dru­štva. S jedne strane, slo­boda u eko­nom­skom ure­đe­nju sama po sebi je kom­po­nenta slo­bode u širem smi­slu, te je time cilj po sebi. S druge strane, eko­nom­ska slo­boda je i neza­me­njivo sred­stvo za posti­za­nje poli­tičke slobode.

Prva od ovih uloga eko­nom­ske slo­bode zahteva pose­ban nagla­sak, jer naro­čito inte­lek­tu­alci imaju sna­žne pre­dra­sude u odnosu na nagla­ša­va­nje ovog aspekta slo­bode. Oni su skloni da pre­ziru ono što sma­traju mate­ri­ja­li­stič­kim aspek­tima života i sma­traju da je nji­hovo tra­ga­nje za navodno višim vred­no­stima dru­ga­či­jeg ranga po važno­sti i da zaslu­žuje posebnu pažnju. Za većinu osta­lih gra­đana, među­tim, nepo­sredni zna­čaj eko­nom­ske slo­bode može da se poredi bar sa indi­rekt­nim zna­ča­jem eko­nom­ske slo­bode kao sred­stvom poli­tičke slobode.

Gra­đa­nin Velike Bri­ta­nije koji posle Dru­gog svet­skog rata nije smeo da pro­vede godi­šnji odmor u SAD zbog kon­trole kursa nije bio ništa manje lišen osnovne slo­bode nego gra­đa­nin SAD kome je, zbog poli­tič­kih uve­re­nja, uskra­ćena pri­lika da pro­vede godi­šnji odmor u Rusiji. Prvo je bilo tobože eko­nom­sko ogra­ni­če­nje slo­bode, drugo poli­tičko, a u stvari nema bitne razlike.

BELEŽNICA

Odnos ekonomske i političke slobode

Široko je ras­pro­stra­njeno vero­va­nje da su poli­tika i eko­no­mija odvo­jene i uglav­nom nepo­ve­zane; da je slo­boda poje­dinca poli­tički pro­blem a mate­ri­jalno bla­go­sta­nje eko­nom­ski pro­blem; da bilo koji oblik poli­tič­kog ure­đe­nja može da se kom­bi­nuje sa bilo kojim obli­kom eko­nom­skog ure­đe­nja. Glavna savre­mena mani­fe­sta­cija ove ideje je ,,demo­krat­ski soci­ja­li­zam”, čiji zago­vor­nici a pri­ori osu­đuju ogra­ni­če­nja indi­vi­du­alne slo­bode koja nameće ,,tota­li­tarni soci­ja­li­zam” u Rusiji i koji su uve­reni u moguć­nost da neka država usvoji osnovne karak­te­ri­stike ruskog eko­nom­skog sistemna, a da obez­bedi indi­vi­du­alnu slo­bodu preko poli­tič­kog ure­đe­nja. Teza ovog pogla­vlja jeste da je ova­kvo sta­no­vi­šte ilu­zija, da postoji bli­ska veza eko­no­mije i poli­tike, da su moguće samo neke kom­bi­na­cije poli­tič­kog i eko­nom­skog ure­đe­nja, naro­čito da dru­štvo koje je soci­ja­li­stičko ne može da bude i demo­krat­sko — da garan­tuje indi­vi­du­alnu slobodu.

View original post 4,335 more words

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s