Šokantni podaci o svetskom bankarskom biznisu

Savet za finansijsku stabilnost (Financial Stability Board – FSB), koji je formiran  usred svetske finansijske krize na samitu Velike dvadesetorice u Londonu, u aprilu 2009. godine, krajem 2012. je objavio izveštaj o prikrivenim operacijama banaka i ostalih finansijskih organizacija  u čitavom svetu[1]. U izveštaju je data procena razmera tih operacija za 2011. godinu. Ukupna veličina operacija  iznosi 67 biliona dolara, što nije mnogo manje od iznosa svetskog bruto proizvoda u toj istoj godini. Cifra je šokantna, ona kardinalno menja našu predstavu o strukturi i ustrojstvu kompletne svetske ekonomije…

 

 

banking_s

Razmere mutnih operacija banaka su svake godine sve veće. Prvi put su one zabeležene 2002. godine: 26 biliona dolara. Uoči svetske finansijske krize (2007) takve operacije su iznosile već 62 biliona dolara. Mnogi eksperti misle  da je upravo sve veće sakrivanje banaka u „senku“ pojačalo nestabilnost svetskog finansijskog sistema, odnosno da to postaje „hranjljivo tle“ za ponavljanje globalnih finansijskih kriza. Istina, autori izveštaja pokušavaju da svojim procenama i zaključcima daju izvestan optimizam, tvrdeći da se učešće operacija „iz senke“ u ukupnom prometu finansijskih organizacija od 2007. godine ne povećava. Međutim, i u 2011.godini, ono je iznosilo, prema procenama FSB  25% ukupnog prometa svih bankarskih i finansijskih organizacija u svetu.Otprilike toliko je i učešće sektora banaka i finansijskih kompanija iz „senke“ što se tiče aktiva. Čak bi i četvrtina svetskog finansijsko-bankarskog biznisa u „senci“ značila  neverovatno veliku cifru.

U izveštaju se konstatuje da po veličini operacija iz senke vode finansijske organizacije SAD – 23 biliona dolara. Na drugom su mestu organizacije evropskih zemalja koje su u zoni evra (22 biliona dolara). Na trećem su finansijske organizacije Velike Britanije (9 biliona dolara). Tako na finansijske operacije svih ostalih zemalja sveta (Japan, Kanada, Australija, preko 10 evropskih zemalja, Kina, Indija, Rusija, Brazil, sve zemlje u razvoju) dolazi ukupno 13 biliona dolara, ili ispod 1/5.

Što se tiče Rusije, eksperti procenjuju  da je u njoj učešće benkinga u senci na nivou prosečnog svetskog: 25 – 30% od obrta i aktiva belog benkinga. Aktive ruskog bankarskog sistema, prema podacima Banke Rusije, iznose 47 biliona rubalja (1,5 bilion dolara), tako da se u benkingu u senci nalaze aktive od 12 – 14 biliona rubalja, tj. 380 – 400 milijardi dolara)[2].

 

 

SAD i Velika Britanija – glavne zone benkinga u senci

Ukoliko  se uporede sa stalnim izjavama državnih funkcionera i političara Zapada o tome da se glavni deo svetske ekonomije u senci  nalazi izvan zone  prebivanja  „zlatne milijarde“, cifre iz izveštaja FSB postaju vrlo upečatljive. Iz tog izveštaja proizilazi  da, sudeći po svemu, najmanje 90 procenata kompletnog svetskog finansijsko-bankarskog biznisa dolazi na organizacije koje su registrovane u  zoni „zlatne milijarde“.  Zato u crne spiskove FATF (organizacija koja je formirana u okviru OECD, a koja se bavi pitanjima borbe sa ekonomijama u senci i pranja prljavog novca) pre drugih treba da budu unete SAD i Velika Britanija.

Najviši relativni nivo finansijsko-bankarskih operacija u senci konstatovan je u nekim finansijskim centrima i zemljama koje imaju osobine ofšor zona. Promet u senci finansijsko-bankarskih organizacija u odnosu na BDP je u Hongkongu 520%, a u Holandiji – 490%. Da konstatujemo da su u celom svetu sve operacije finansijsko-bankarskih organizacija u senci iznosile u 2011. godini  86% svetskog BDP-a (tako je prema podacima izveštaja FSB; prema našim procenama  – 96%).U odnosu na prosečan svetski pokazatelj se vrlo jasno izdvajaju dve zemlje: Velika Britanija – 370% i SAD -150%. Operacije u senci bankama i finansijskim organizacijama obezbeđuju glavni deo  njihove dobiti. Na primer, u SAD se u prvoj polovini 20. veka učešće finansijskog sektora u ukupnom obimu dobiti kompanija svih grana ekonomije nalazilo na nivou 10%, 70-ih godina prošlog veka – 20%, a danas – preko 50%.

U kontinentalnoj Evropi nivo razvoja benkinga u senci je skromniji (osim u Holandiji).

Autori izveštaja u operacije u senci uključuju one operacije koje ne mogu da prate regulacioni i kontrolni (nadzorni) organi. Zašto je najveći broj operacija u senci konstatovan u Sjedinjenim Državama? Zato što je tamo, smatraju autori izveštaja, u vreme Bila Klintona, izvršena liberalizacija finansijske regulative i bankarskih operacija i drugih organizacija. Prvo, ukinut je Zakon Glasa – Stigala koji je kreditno-depozitnim organizacijama (komercijalnim bankama) zabranjivao da se bave visoko riskantnim investicionim operacijama za koje bi koristili sredstva ulagača. Prema tom zakonu koji je donet 30-ih godina prošlog veka u uslovima krize, koja je tada upravo jačala  u Americi, visoko-riskantne spekulativne operacije sa papirima od vrednosti su predate takozvanim investicionim bankama (brokerima za investicije). Finansijski regulatori  nisu snosili odgovornost za špekulativne operacije takvih banaka, a svi rizici su padali na investitora. Ukidanje zakona Glasa–Stigala i neke druge beneficije u finansijskoj regulaciji kod B. Klintona su doveli do toga da su ulozi u banke počeli da prelaze na fondovska tržišta. Pri tom je bankarski nadzor prestao da „vidi“ potpuni spektar operacija po bankama, veliki deo operacija je počeo za taj nadzor da bude neprimetljiv. Sve to je ubrzalo početak finansijske krize – prvo u Americi, a zatim i van nje.

 

 

Benking u senci u SAD prema podacima FSR

Ocene izveštaja FSB koje se odnose na SAD mogu da se dopune poslednjim ciframa iz Statistike Federalnih rezervi SAD. Prema podacima FSR –  krajem trećeg kvartala 2012. godine ukupne aktive privatnih depozitnih institucija SAD (rečeno jednostavnije – komercijalnih banaka) su iznosile 14,76 biliona dolara, tj. bile su skoro jednake godišnjem BDP-u zemlje. Pri tom su krediti depozitnih institucija (depository institution loans)  iznosili 2,18 biliona $, a kreditni tržišni instrumenti (credit market instruments) tih depozitnih institucija – 11,24 biliona $[3]. Kreditni tržišni instrumenti – to su različiti dužnički papiri od vrednosti, koji se vrte i na berzi fondova, i van nje. Finansijske vlasti SAD prate samo mali deo aktivnih operacija američkih banaka koje se odnose na tradicionalno kreditiranje. Komisija za papire od vrednosti SAD više ili manje prati operacije sa papirima od vrednosti na berzi fondova, a ono što je van granica  berze – zavijeno je u gustu maglu, tačnije – u senci je.

Može da se konstatuje da značajan deo operacija američkih banaka sa papirima od vrednosti uopšte ne postoji u njihovim bilansima. Tu su moguće dve varijante.

Prva varijanta:  banke deo svojih operacija ubrajaju u kategorije nebilansnih ili vanbilansnih  (off-balance sheet operations), za njih ne znaju ni regulatori, ni klijenti, ni partneri takvih banaka. Liberalizacija iz vremena B. Klintona je omogućila da i banke, i kompanije ostalih sektora ekonomije, široko koriste takve knjigovodstvene mahinacije. Vrlo brzo pošto je dato zeleno svetlo za korišćenje takvih lukavstava došlo je do kraha energetskog koncerna „Enron“, koji je vodio duplo, ili čak trostruko knjigovodstvo.

Druga varijanta:  banke formiraju specijalne „džepne“ kompanije koje su predviđene isključivo za špekulacije sa papirima; odgovarajuće operacije se vide u bilansima takvih džepnih kompanija.

Prema podacima FSR , krajem trećeg kvartala 2012. godine ukupna količina takozvanih kreditnih tržišnih instrumenata iznosila je 38,83 biliona  $. Tako se ispostavilo da van banaka koje uslovno mogu da se svrstaju u belu ekonomiju postoje hiljade i hiljade kompanija i fondova  koje služe za preturanje papira u ukupnoj  vrednosti  27,44 biliona $. U odnosu na procenu BDP-a SAD za 2012. godinu – taj iznos je otprilike 175%. Pomoću te cifre i mogu da se procene srazmere benkinga u senci u Americi, a procena  FSB o benkingu SAD u senci (150% BDP)  treba da se posmatra kao krajnje konzervativna.

 

 

Mehanizam benkinga u senci

Tako da se ispostavlja da su učesnici biznisa u senci potpuno legalne finansijsko-bankarske organizacije, čije operacije prestaju da budu vidljive za nadzorne organe. Među takvim legalnim subjektima se posebno izdvajaju hedž-fondovi, uzajamni fondovi i neki oblici investicionih fondova, koji su za regulatore nevidljivi sa skoro 100%. Tu spadaju i kompanije iz najrazličitijih grana koje aktivno trguju na tržištu fondova (trgovinsko-proizvodna delatnost za njih igra ulogu maskiranja i/ili ima podčinjenu ulogu). Različite vrste fondova i kompanija  formalno ne spadaju u bankarski sistem, ali faktički predstavljaju nastavak tog  sistema, tj. instrumente krupnih međunarodnih banaka.

Bankarski sistem u senci (benking u senci) – u suštini predstavlja investiciono-bankarsku delatnost koja se vrši u okviru postojećeg zakonodavstva, ali krozposredničke kompanije (fondove, trustove,  kompanije koje su  formirane za posebnu namenu). Ti posrednici, po pravilu, nemaju prava da od stanovništva primaju novac i nemaju dozvole za rad kao banke. Uostalom, njihov rad se u malo čemu razlikuje od rada investicionih jedinica banaka. Korišćenjem takvih „konja za vuču u senci“ bitno se povećava gipkost pružanja finansijskih usluga zato što oni praktično ne potpadaju pod ingerenciju regulatora.

Benking u senci koji analizira izveštaj FSB, razlikuje se od klasičnih bankarskih operacija u senci. Ovi poslednji se bave «pranjem» «prljavog» novca, prebacivanjem negotovinskih suma u gotovinu – sve u cilju opsluživanja raznih vrsta ekonomije u senci, finansiranja terorizma, korupcije, odvođenja dobiti u ofšore i tome sl. Prema podacima agencije CIA količina takvih «klasičnih» operacija na svetskom nivou iznosi  3 – 4 biliona $. (Usput, u Rusiji godišnji promet takvog klasičnog  biznisa u senci banaka procenjuje se na približno 100 milijardi dolara). Specifičnost klasičnih operacija u senci kojima se bave banke je to, što ukoliko se mahinacije te vrste otkriju bankari snose pravnu, a često i krivičnu, odgovornost. Međutim, benking u senci, onaj koji opisuje izveštaj FSB, spada u legalne operacije.

Savet za finansijsku stabilnost pretpostavlja da povratni otkup aktiva u obliku hartija od vrednosti (tzv. operacije „repo“)  predstavlja rasprostranjen oblik legalnih operacija u senci. Tako je za vreme globalne kreditne krize jedna od najkrupnijih banaka Volstrita  Lehman Brothers privremeno iz svog bilansa sklonila 50 milijardi dolara „problematičnih“ aktiva tako što je izvršila „repo“. Na taj način je ova banka pokušavala da ubedi investitore  koliko je ona sigurna i stabilna.

Postoje i operacije koje dozvoljavaju da se iz bilansa sklone „problematične“ aktive, i to ne privremeno, već zauvek. Među njima su vrlo rasprostranjene operacije takozvane sekjuritizacije. Njihova suština je da banka svoje kreditne zahteve (kreditne aktive) pretvara u papire od vrednosti, čija se realizacija  na finansijskom tržištu vrši preko specijalne posredničke kompanije. Takvu kompaniju, prirodno, formira sama banka i ona je i kontroliše. Banka prodaje na veliko zahteve za kredite specijalnoj kompaniji, mešajući kredite različitog kvaliteta. Specijalna kompanija „deli“ tu smesu nepoznatog kvaliteta (kvalitet je najčešće ispod svakog kriterijuma)  na „paketiće“ papira od vrednosti  i takve izmešane „paketiće“  preprodaje na malo različitim investitorima sa finansijskog tržišta koji veruju „na slepo“ onome što kupuju. Slikovito rečeno – prodaje se „mačka u džaku“. Na taj su način u protekloj deceniji postavljane „mine“ američkoj ekonomiji: hipotekarni krediti banaka su pretvarani u hipotekarne papire od vrednosti, a za njih su se na tržištu fondova grabili kao da se besplatno dele kolači. Ali se sve završilo krizom 2008-2009. godine. Tako se ukratko može opisati sekjuritizacija, o kojoj u udžbenicima ekonomije piše da predstavlja  „najveće dostignuće“ savremenog „finansijskog inženjeringa“. Detaljno se objašnjavaju algoritmi operacija, ali se pri tom ne otkriva njihova  hohštaplerska suština. U 99% slučajeva sekjuritizacija bankarskih aktiva se završava banalnom prevarom publike, ili krizom velikih srazmera. A banke sa tim formalno nemaju nikakve veze, i iz vode izlaze potpuno suve.

 

 

Benking u senci, FSB i Banka za međunarodne obračune

Posle finansijske krize 2008-2009. godine  mnogo zemalja je pooštrilo pravila rada na tržištu fondova za različite vrste finansijskih organizacija. To je bilo dovoljno da se ne dozvoli dalji rast specifične težine operacija u senci u sveukupnom prometu finansijsko-bankarskih organizacija, ali ipak nedovoljno da se prekine porast apsolutnog obima operacija u senci. Kako pokazuje praksa, što su stroži uslovi za transparentnost informacija i izvršenje različitih zahteva regulatora, to se više novca sliva u sektor benkinga u senci. Zato finansijske vlasti  moraju da laviraju između Scile i Haribde: sa jedne strane da ne dozvole da proces regulisanja bankarskog sektora dođe do apsurda, kako ne bi došlo do potpunog prebacivanja sredstava „u senku“, a sa druge da se kontrolišu sistemski rizici, čiji se izvor najčešće krije baš u finansijskom sistemu „iz senke“.

Pretpostavlja se da će o pitanjima benkinga „u senci“ da se diskutuje na samitu lidera G20 koji će biti održan 2013. godine u Sankt-Peterburgu. Savet za finansijsku stabilnost (FSB) namerava da na tom samitu izađe sa aktuelnim predlozima za borbu sa benkingom u senci.

Na kraju – ukratko o FSB. Zvanično deklarisani cilj te organizacije je koordinacija  na međunarodnom nivou postupaka nacionalnih finansijskih vlasti i međunarodnih organizacija za razradu i praktično realizovanje mera  koje vode učvršćenju finansijske stabilnosti. Mere predviđaju monitoring, regulisanje i nadzor finansijskih vlasti banaka i drugih organizacija koje se nalaze na finansijskim tržištima (fondova, deviznih, kreditnih, novca, za osiguranje). Trenutno je na čelu FSB Mark Karni(Marc Carney), rukovodilac Centralne banke Kanade.

Sekretarijat FSB je u Bazelu, u zgradi Banke za međunarodne obračune (BIS). De-fakto FSB predstavlja odeljenje BIS-a – organizacije koja vrši koordinaciju  rada centralnih banaka različitih zemalja. U okviru BIS-a  radi komitet za bankarski nadzor, koji radi preporuke za centralne banke i druge finansijske regulatore u cilju sprečavanja masovnih bankrota banaka i bankarskih kriza. Te preporuke su sažete u obimnim dokumentima, za koje je prihvaćeno da se nazivaju „Bazel 1“, „Bazel 2“ i „Bazel 3“. Preporuke Banke za međunarodne obračune o nadzoru nad bankama faktički su konzervirale i nastavljaju konzerviranje lopovskog lihvarskog sistema koji dovodi do kriza, a koji u svetu postoji. (Primer je svetska finansijska kriza 2008-2009. godine). To nije čudno, jer je BIS organizacija koju su formirali najsnažniji svetski lihvari, ali to je već tema za posebnu priču. Samo ukratko treba da se kaže da BIS, zajedno sa Federalnim rezervama, predstavlja najbitniju organizaciju svetskog finansijskog sistema.

Postoji sumnja da ni FSB ne može da izvrši misiju zbog koje je osnovan. Ako ništa drugo, funkcionisanje FSB u tri i po godine, od trenutka kada je osnovan, ni u najmanjoj meri nije usporio rast benkinga u senci u svetu.

 

Valentin Katasonov

Fond strateške kulture

12. februar 2013.

 

___________________________________________

[1] FSB Publishes Initial Integrated Set of Recommendations to Strengthen Oversight and Regulation of Shadow Banking. FSB Press release. 18 November 2012.

[2] Александра Лозовая, директор аналитического департамента «ИК Вектор секьюритиз» // Mnenie.ru, 20 ноября 2012.

[3] Flow of Funds

 

Pročitajte još i:

“Crne rupe” u svetskoj ekonomiji (prvi deo)

Moć novca i nemoć države

Hedž fondovi kao bogovi kapitalizma

 http://www.predrag-andjelic.com/iza-kulise/sokantni-podaci-o-svetskom-bankarskom-biznisu.html

Advertisements

One thought on “Šokantni podaci o svetskom bankarskom biznisu

  1. Reblogged this on BELEŽNICA and commented:

    Razmere mutnih operacija banaka su svake godine sve veće. Prvi put su one zabeležene 2002. godine: 26 biliona dolara. Uoči svetske finansijske krize (2007) takve operacije su iznosile već 62 biliona dolara. Mnogi eksperti misle da je upravo sve veće sakrivanje banaka u „senku“ pojačalo nestabilnost svetskog finansijskog sistema, odnosno da to postaje „hranjljivo tle“ za ponavljanje globalnih finansijskih kriza. Istina, autori izveštaja pokušavaju da svojim procenama i zaključcima daju izvestan optimizam, tvrdeći da se učešće operacija „iz senke“ u ukupnom prometu finansijskih organizacija od 2007. godine ne povećava. Međutim, i u 2011.godini, ono je iznosilo, prema procenama FSB 25% ukupnog prometa svih bankarskih i finansijskih organizacija u svetu.Otprilike toliko je i učešće sektora banaka i finansijskih kompanija iz „senke“ što se tiče aktiva. Čak bi i četvrtina svetskog finansijsko-bankarskog biznisa u „senci“ značila neverovatno veliku cifru.

    U izveštaju se konstatuje da po veličini operacija iz senke vode finansijske organizacije SAD – 23 biliona dolara. Na drugom su mestu organizacije evropskih zemalja koje su u zoni evra (22 biliona dolara). Na trećem su finansijske organizacije Velike Britanije (9 biliona dolara). Tako na finansijske operacije svih ostalih zemalja sveta (Japan, Kanada, Australija, preko 10 evropskih zemalja, Kina, Indija, Rusija, Brazil, sve zemlje u razvoju) dolazi ukupno 13 biliona dolara, ili ispod 1/5.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s