SRBIJA i Finansijski fashizam

Време је за гандијевски отпор финансијском фашизму

27. јул 2013. | Часлав Кузмановић / Фонд стратешке културe

46514 114795225241839 1563722 n 300x281 Време је за гандијевски отпор финансијском фашизму

Часлав Кузмановић (Фото: Фонд Слободан Јовановић)

На основу изјава званичника и просте математике, може се предвидети колапс већег дела банкарског сектора у Србији. Који су узроци овоме и које су мере одмах на располагању грађанима?

Аустријски Врховни суд срушио кредите у францима…„Хипо банка“се повлачи из Мађарске због сталног притиска власти… Ердоган: Не користите кредитне картице… Европска комисија предлаже ограничење накнада на картичарске производе… Ово су неки од новинских наслова 17. јула 2013. године.

Очигледно је да многи народи траже спас од банака, док за то време Србија тражи начин да вуци буду сити и козе на броју.

„Држава мора да гарантује за оне који су слабог имовинског стања, а они који имају преко 50.000 евра нека укључе главу и нека се руководе сигурношћу .“ Ово упозорење изрекао је министар М. Динкић, образлажући ребаланс буџета, пред посланицима српског Парламента, 5. јула о. г.

Први део изјаве на тренутак је збунио многе. Други део упозорења је логичан. Односи се на мање од 5.000 штедиша, власника 0,091 % штедних улога. Исти поседују 13% девизне штедње која укупно износи 8,28 милијарди евра.

Сматрамо да њих министар упозорава да је време да своје улоге изнесу из банака. Да би био уверљивији, за тренутак је банкарски систем који је сам створио, упоредио са финансијским наказама које су смислили већи експерти пре њега (Језда, Дафина), уз поруку да се нико није обогатио каматама.

Две трећине банака у Србији могу да оду под лед

Министар тврди да банке сада нису у банкроту, али за годину–две могу бити. Зашто?

Одговор даје извештај НБС обелодањен у штампи 4. јула (Привредни преглед): укупне субординарне обавезе банкарског сектора Србије на крају 2012. износиле су 103,4 милијарде динара. То је у ствари секундарни, позајмљени капитал банака. Овај капитал се мора вратити и питање је да ли ће банке–дужници моћи да наставе пословање након враћања.

Додатни проблем је у томе што 54,4% ових обавеза доспева током наредне две године. Зато је министар и могао проценити интервал колапса. Мука је што без туђег капитала не може да ради 20 од 32 банке у Србији. Многе штедише ће зажалити што су са њима имале посла. Субординарне обавезе су искључиво у девизама. Углавном у еврима 93,6%, а у швајцарским францима 6,4%. Управо у оним валутама које су штедише и спустиле у вучје чељусти.

Поврх тога, девизне резерве НБС су у јуну смањене за око 283 милиона евра. У јуну је динар ослабио 2,2% према евру, иако је НБС продала 270 милиона евра за његово јачање.

Подсетимо се да је најквалитетнији извор пословања банке њен сопствени капитал, који је стално присутан у банци. Затим следи орочена штедња. Велика је потенцијална моћ штедиша уколико би се организовали и пожелели да склоне из свог живота постојећи пљачкашки банкарски систем.

Подаци Народне банке Србије говоре нам колико је банкарски сектор у Србији порозан. Укупан капитал банкарског сектора у Србији износи 591,1 милијарду динара, што представља само 20,5% укупних извора за пословање банака. Укупне обавезе (у ствари, дугови, на овај или онај начин) банкарског сектора износе 2.288 милијарди динара, односно 79,5 % (31. децембар 2012).

Од суме обавеза, 400,9 милијарди динара јесу узети кредити од стране банкарског сектора. Остатак од 1.888 милијарди динара су фактички дугови према становништву и предузећима тј. штедишама и депозитарима. Дуг према штедишама је 98% у страној валути.

Хранимо керове који нас уједају

Управо домаће штедише хране керове који ће их ујести. То што грађани мање верују сопственој држави и сопственој валути (мада није потпуно без основа), него страним дерикожама и окупационој валути, довешће их убрзо у ситуацију да буду учесници новог програма „старе девизне штедње“, а да се стари програм није ни окончао (траје до 2016).

Може ли Србија да исплати штедише банака које тону? Треба имати на уму следеће. Од 32 банке у Србији, 2012. годину је са губитком завршило 11 банака. Ребалансирање овогодишњег буџета је било у циљу спречавања банкрота државе.

Купује се време, не би ли се некако искобељала из омче јавног дуга који је 30. јуна износио 18,9 милијарди евра, односно, 57,4 % БДП.

Да није 300 милиона евра руског кредита за српски буџет, банкрот би био на прагу. Опет ти Руси, усред срцепарајуће приче о незаменљивом путу у светлу евроунијатску будућност.

Смањењем трошковне стране буџета, најмање 2,2, милиона људи који живе од државне касе улазе у период лошијег живота. Увећање броја незапослених је свакодневно.

Банке су констатовале да је међу њиховим дужницима 150.000 зрело за лични банкрот. Србија није увела овај правни статус грађанима, како не би дала правног основа да се ослободе дела дуга код банака. Банке су у Србији свете краве. Успеле су да измисле 120 врста провизија на којима годишње отму преко 300 милиона евра.

Уместо спречавања пљачкања, Србија доноси нове законе ради брзопотезне продаје свега непродатог: нови Закон о приватизацији путем продаје „чисте имовине“, закон о трговању дуговима, као и закон о рачуноводству и ревизији због банака које лажно извештавају НБС.

Врхунац незаштићености дужника од преваре, пљачке и отимања имовине највидљивија је поводом кредита у „швајцарцима“. (Видети: Ч. Кузмановић, „Народне банке против својих народа: упоредни случај преваре са швајцарским франком 1-2“, јун 2013.)

У Србији није успео прекопирани шпански модел развоја привреде, где су банке и грађевинари локомотиве. Нит ко гради, нити ко купује у Србији. Продаје онај ко мора. Банке не могу да продају станове посрнулих клијената ни по троструко нижој цени. Народ још памти да је отето — проклето.

Да појаснимо и око Динкићеве изјаве о малим штедишама: држава просто не може исплатити штедне улоге до 50.000 евра. Зашто онда министар тврди да држава то мора да учини? Па управо због тога што она то не може. Штедише треба да остану мирне, и да не таласају са улозима, док све не утихне.

Треба ли да се љутимо на домаћу политичку и другу „елиту“? Не треба. Ево зашто. Још 1970. је амерички економиста, социолог, писац, футуролог и новинар Алвин Тофлер написао у књизи Шок будућности да националне елите неће бити повезане са својим народом, него са светском елитом. Светској елити ће полагати рачуне, а заузврат ће бити, повремено и привремено, њен део.

Руски генерал и геополитик, Леонид Ивашов, нас упозорава да је поменуто предвиђање већ реалност. „На сцену ступа глобална финансијска олигархија с циљем стварања јединственог светског простора са светском владом којом управља новац. Националне државе полако, али сигурно губе контролу над својим територијама.“ (Л. Ивашов, „Следи учвршћивање глобалног финансијског фашизма“, Факти, 3. 3. 2012.)

По Ивашову, након финансијске колонизације државе, објекти управљања постају елите и владе тих држава.

„У колонијалним државама улога националних елита се завршава на извршењу воље глобалне елите и спровођењу у живот циљева и задатака који су постављени пред њих.“ (исто)

Глобална елита тражи приступ зеленашког капитала народу и националним богатствима државе у којој борави. У Србији је први део посла обављен. Други део посла, тотална распродаја свега (тзв.„кредибилна трансформација“) је у току и у својој чемерној завршници.

Ево како то изгледа на терену: „Пројектовани нови владари и власници Србије, у неуверљивој улози елите и политичке класе, у наоко разноликим опцијама, заправо су добили само једну функцију — да Србија ‘шлајфује’ и у наредним годинама, до тоталне ентропије која ће историјски докусурити српски народ.“

Ова, на жалост тачна, оцена улоге српске елите садржана је у новој књизи Nomenclatura Serbica сорбонског доктора наука, Зорана Петровића Пироћанца (Таблоид, бр. 288, 4.7.2013). Исти аутор је претходно објавио монографије Геополитика енергије, Геополитика хране и Геополитика воде. После ишчитавања ових студија не остаје места сумњи, ни у оцењивача, нити у изнету оцену.

Рецепт: како помоћи и себи и банкама

Није српски љутити се на вазале, али није српски ни трпети зло довјека. Српској држави, српској елити и неморалним банкама треба помоћи.Како?

Судећи по структури девизне штедње у Србији, довољно би било да власници само 474.434 штедна улога вредности од 3.000 до 50.000 евра (од укупно 5.353.653 улога ) у што краћем року подигну своје улоге из банака. Пре свега из оних које су продавале кредите у „швајцарцима“, биле маштовите у измишљању маржи, избацивале људе на улицу, ангажовале утериваче дугова.

Овим потезом би се дуг банака према становништву смањио за 5.502.865.000 евра или за 67% вредности девизних штедних улога. Како су ово штедни улози за које гарантује држава, њиховим изношењем из банака, ослободио би се гаранцијски потенцијал Србије за пристојну своту.

Ослобођен гаранцијски потенцијал Србија би могла да искористи за задуживање у другим валутама и на другим крајевима Света. Код држава и банка чији су искрени циљеви и развој Србије и пристојна зарада, без поробљавања и отимања свега постојећег.

Када би ово урадиле штедише, елита не би могла бити укорена од својих господара. Истовремено, елита не би морала да доноси тешке и болне одлуке о продаји народног и Богом дариваног. Финансијски лешинари би сами одлетели у плодније крајеве.

Свет познаје и другачије банкарске системе од овог који је оковао Србију. О томе је говорио учесник симпозијума „Глобални разум“ у Јекатеринбургу (11–12. јула), економиста из Бангладеша Мухамад Јунус, добитник Нобелове награде 2006.због залагања за економски и социјални развој широких маса („Мухамад Јанус: светском банкарском систему потребне су промене“, Глас Русије/Восток).

Сличан скуп одржан је 7. јула у Кијеву, где је Имануел Валерштајн, један од оснивача школе за микросистемску анализу, закључио: „Нови рецепти развоја националних економија већ постоје, а за успешан развој им уопште није потребан Вашингтон“. („Светска криза је шанса истока Европе да се ослободи ‘Вашингтонског консензуса’“, ФСК, 7. 7. 2013).

У светлу онога што видимо да нам раде и оног што можемо да учинимо, да се закључити: Србија и њени грађани имају избора. Па, извол’те.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s